U poseti Muzeju BIA
U arhivama, depoima, kancelarijama i fiokama tajne službe sakupljeno oko 250 eksponata, koji prikazuju metode rada državne bezbednosti u poslednjih šest decenija. BIA javnosti prvi put otkriva tajna imena svojih saradnika:

Agenti Moravac i Srna poginuli na Kosovu

Rankovićevo naređenje za hapšenje Draže Mihailovića
Šta sadrže Knjiga streljanih i Album četničkih fotografija
BIA otkrila zagonetku nevidljivog aviona

Marko Lopušina, 15. februar 2008.

Svedočanstvo o crvenom teroru
 
Knjiga 1.240 streljanih
 
- Posebno istorijsku vrednost ima Knjiga streljanih, koja svedoči o crvenom teroru u poseratnoj Srbiji. U knjizi se nalaze Oznini spiskovi „uhapšenih i  kažnjenih“, odnosno 1.240 streljanih ljudi u opštinama Niš, Prokuplje, Leskovac, Kruševac, Pirot i Vranje. Prvi na spisku streljanih je Živojin Ponjavić, šef odseka policije iz Niša, koji je streljan 5. novembra 1944. godine. A drugi je Čedomir Veličković, pukovnik iz Okružnog načelstva Vranje, koji je kažnjen 30. oktobra 1944. Poslednji na listi Ozninog prekog suda, bile su dve domaćice, Marica Milenković iz sela Zebešice, član SS trupa i Krunica Ristić, špijun iz sela Kalimance, koje su streljane u jesen 1944. godine – pokazao nam je kustos muzeja.  

Policijska evidencija je vođena pedantno i to po rubrikama – ime i prezime, funkcija, nameštenje, datum hapšenja, datum kažnjavanja, kao i ime suda. U poslednjoj rubrici je najčešće pisalo Odelenja za zaštitu naroda - Ozna. Prema ovoj Knjizi streljanih Ozna je u Nišu streljala 227, u Prokuplju 211, u Leskovcu 336, Kruševcu 188, Pirotu 245 i Vranju 33 izdajnika, špijuna i državnih neprijatelja.

Zbirka fotografija progonjenih Srba
 
Četnički album
 
Velika debela knjiga, požutelih stranica, sadrži preko 160 fotografija srpskih četnika iz okoline Obrenovca. Na koricama ovog četničkog albuma piše Obren, pa se pretpostavlja da je to zbirka koju je sakupio neki operativac Ozne. Na prvoj strani albuma nalazi se fotografije Spasoja Zeke Drecanjina, komandanta Leteće brigade iz Bariča. I snimci Bogosava Stankovića, komandanta u štabu Draže Mihailovića iz sela Skela. Tu je i Radojica Jeftić iz Mislođina, za kog tajni agent Ozne piše „mislim da je likvidiran“. A i Zlatomir Stamenić iz sela Veliko Polje, za kog agent naznačava da je „izbegao u emigraciju“.

- I Album četničkih fotografija i Knjiga streljanih danas može da posluži kao dokument na osnovu kog ljudi koji su stradali od prekog suda Ozne, mogu da istraže sve ove slučajeve i da zatraže političku rehabilitaciju. A istoričari mogu da izuče i otkriju pravu dimenziju represije koju je sprovodila tajna policija – glasno razmišlja kustos Jovan Stojić, dok zatvara prašnjave korice ovog albuma.

Tajne evropskih terorista
 
Dosije Karlos
 
U sedmoj vitrini Muzeja BIA nalaze se poverljiva dokumenta o najopasnijim evropskim teroristima sedamdesetih godina. BIA javnosti prvi put predstavlja svoj tajni dosije o Miru Barešiću, ustaškom ubici, koji je u Stokholmu likvidirao jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolvića. U depou BIA, kako smo saznali, nalazi se kompletna teroristička oprema i naoružanje, koje je koristila ustaška grupa Mira Barešića.
 
BIA u vitrinama muzeja drži i tajni dosije Karlos, koji je sedamdesetih bio državna tajna broj jedan. Naime, čuveni terorisdta Sančez Ilič Ramirez, poznatiji u svetu kao Šakal ili Karlos, boravio je u našem glavnom gradu 1976. godine. Karlos je uhapšen u tajnoj operaciji Karlo 1, koju su lično vodili rukovodioci državne bezbednosti Obren Đorđević, Dragan Mitrović i Jovica Stanišić.

Sedam godina kasnije Beograd je posetio i Karlosov telohranitelj Johan Klajn. Uhapšen je u tajnoj operaciji Karlo 2. Tom prilikom je zaplenjen bogat arsenal oružja i eksplozivnih naprava, kao i perika koje je Klajn koristio za maskiranje. BIA javnosti predstavlja kompletnu terorističku opremu Johana Klajna, kao i nemačke ekstremističke grupe Baden Majnkof.

Špijunska oprema za praćenje
 
Kamera u paklici cigareta
 
U vitrinama Muzeja BIA nalaze se i fotoaparati marke Minox, Mamija, Robot, Laika, Haselblad, koji su smešteni u kutije cigareta, ručne torbe, fotrolu za kišobran, pa čak i u dvogled. Jedan aparat za tajno fotografisanje je bio smešten u knjigu. Pažnju skreće najmanji aparat, veličine šibice, marke Tesina, koji je proizveden u Švajcarskoj. Tu je i obična akt tašna, u kojoj se nalazi fotografski aparat sa blicem za kopiranje tajnih i poverljivih dokumenata. Dovoljno je bilo da agent SDB iskoristi trenutak nepažnje svog sagovornika ili da pozajmi dokument na čitanje, da ga stavi u aktivku i fotografiše. A potom odnese fotokopiju sa sobom. 
 
- Tehnička sredstva koja je Služba državne bezbednosti koristila krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina bila su u to vreme vrhunska dostignuća elektronike i optike. SDB ih je kupovala, a naši majstori su se fotoaparate, kasetofone i mikrofone adaptirali i smeštali u obične predmete, kako bi ih maskirali za tajno praćenje, snimanje i prisluškivanje – kaže Jovan Strojić.
 
Na prvi pogled primerci starih magnetofona, rekordera i kasetofona tipa Uher, Grunding i Nagra ne privlače pažnju, jer je to danas tehnološka starudija. Međutim, kustos nam skreće pažnju na crnu kutiju neobičnog oblika i jedan kofer sa magnetofonom i okruglim trakama, kakve viđamo u filmovima:

- Ovaj aparat marke Mohawk je čitač magnetofonskih traka za reprodukciju i dešifrovanje snimljenog materijala. Udba ga je dobila 1950. godine na poklon od američke CIA, posle Titovog sukoba za Staljinom i IB. Od svih ovih aparata danas radi samo magnetofon marke Nagra sa svojim sistemom za prisluškivanje, koja je proizvedena pre dve decenije - kaže Jovan Stojić.

Veština prisluškivanja

Mikrofon u naočarima za sunce
 
Najviše umeća, ali i inspiracije tehničari državne bezbednosti su pokazali kada je trebalo sakriti mirofone i predajnike za snimanje i slanje prisluškivanih razgovora. To su uređaji veličine nokta. U muzeju se nalazi i šema jednog uređaja za prisluškivanje. Ovaj uređaj je radio tako što bi državni špijun prišao svom sagovorniku, uključio mikrofon i predajnik, koji je ton prebacivao do automobila udaljenog stotinak metara, u kome je bio prijemnik i magnetofon za snimanje tog poverljivog razgovora. Jedan mikrofon je stavljen u ručni sat, drugi u običan kalkulator, a treći u naočare za sunce.
- Majstori za zaštitu naših operativaca, međutim, izrađuju i detektore za otkrivanje mikrofona i predajnika. Ti detektori su bili sposobni da otkriju uređaje za tajno snimanje u prostorijama, ali i u odeći sagovornika naših agenata. Tihim zvukom bi signaliziranje postojanje tajnih mikrofona. Tako su agenti državne bezbednosti otkrivali da su njihovi sagovornici ozvučeni i štitili sebe od špijuniranja – objasnio nam je naš vodič kroz Muzej BIA. 
 
BIA je javnosti prikazala bubice otkrivene u stanu Vuka Draškovića, kao i  telefone sa mikrofonima sakrivenim u slušalici, brojčaniku ili zvonu.

Među sredstvima koje su tajni agenti Srbije koristili u muzeju su i uređaj za analizu droge, zatim aparat za otvaranje zalepljenih koverata i tajno lepljenje pročitanih pisama.

Istorija policijskog progona
 
Arhiva sa 46.503 dosija
 
Među eksponatima u Muzeju BIA nema mnogo dosijea tzv. unutrašnjih političkih neprijatelja, koje je državna bezbednosti progonila čitavih šest decenija. Predstavljeni su samo dosije generala Draže Mihajlovića, ali i bivšeg premijera Dragiše Cvetkovića, koji je emigrirao u Tursku. Tu je njegov pasoš države Androe, ali i pokajničko pismo u kome od generalnog konzula u istanbulu traži da mu omogući da se vrati u otzadžbinu jer „ja nisam izdajnik“, pisao je Dragiša Cvetković.
 
Većina ovih dosijea su predata Arhivu Srbije. Bezbednosno-informativna agencija je predala 46.503 tajnih dosijea i oko 300.000 stranica drugih dokumenata. BIA je dosijea klasifikovala po nazivima državnih neprijatelja na: beloemigrante, ratne zločince, četnike, kontračetnike, jatake, ustaše, ljotićevce, nedićevce, domobrane, dezertere iz JNA, kler, ibeovce, rankovićevce, emigrante, imigrante. Ostala dokumentacija krije podatke o delovanju Gestapoa, masonskoj loži i Rotari klubu, zločinima Nemaca nad pripadnicima NOR-a i Jevrejima, nemačkim praćenjima rada srpske tajne državne policije.
 
Istorijski arhiv Beograda preuzeo je od BIA 2003. godine više od 1.500 dokumenata Ozne i Udbe. Tu je, između ostalog, dokumentacija Gestapoa, koju je Ozna zaplenila.

- Kada ova dokumenta budu u Arhivu Srbije naučno obrađena i zavedena, biće dostupna naučnicima, ali i javnosti, pa se mogu naći i u našem muzeju. Da bi, međutim, tajni dosijei bili dostupni građanima, treba prvo da se donese Zakon o postupanju sa dosijeima tajnih službi iz perioda bivšeg režima – objasnio nam je kustos Jovan Stojić, inače, zamenik šefa kabineta direktora BIA.

Po ugledu na američku tajnu službu CIA, srpska BIA je prošle godine otvorila svoj muzej špijunaže. Tada su javnosti prvi put prikazani predmeti koji su pripadali četničkom komandantu Draži Mihailoviću. Muzej BIA se nalazi u holu direkcije ove državne agencije na Dedinju. Čini ga devet staklenih vitrina sa eksponatima, memorijalna ploča sa imenima poginulih radnika i saradnika službe državne bezbednosti, kao i 15 fotografija načelnika srpske tajne policije od 1944. do 2003. godine.
Na fotografijama su Živojin Lazić, Slobodan Penezić Krcun, Milorad Milatović, Savo Radojčić Feđa, Dragoslav Novaković Muta, Životije Savić Srba, Milorad Bisić, Srdan Andrejević, Obren Đorđević, Vladan Bojanić, Dragan Mitrović, Zoran Janaćković, Jovica Stanišić, Rade Marković i Goran Petrović. Petorici načelnika tajne službe Srbije lice je prvi put pokazano javnosti. U postavci nema slika prvih direktora BIA, profesora Andreje Savića, Miše Milićevića i Radeta Bulatovića, jer su i danas aktivni i nisu za muzej.
 
Tajni agenti Zebra i Srna
 
Jovan Stojić, kustos Muzeja BIA, kaže da je u arhivama, depoima, kancelarijama i fiokama tajne službe sakupljeno oko 250 eksponata, koji prikazuju metode i sredstva rada državne bezbednosti, ali i nekolicinu vrlo važnih istorijskih dokumenata. Međutim, upozorava nas Stojić, Bezbednosno-informativna agencija nije uspela da otkrije mnoge tajne o svojim načelnicima i mnogim drugim kadrovima državne bezbednosti.
 
- Kako su o kadrovima službe državne bezbednosti brinuli savezno i republičko ministarstvo unutrašnjih poslova, to se mnoga dokumenta o načelnicima Ozne, Udbe, SDB, pa i Resora državne bzebdnosti nalaze u arhivima ovih ministarstava, a ne u BIA. Mi smo uspeli da da prikupimo arhivska dokumenta i da rekonstruišemo rad državne bezbednosti od 1996. godine. Ali, još nismo uspeli da obradimo celokupnu istoriju službe državne bezbednosti. Zato i nemamo kompletne podatke i mnoge eksponate o radu svih načelnika srpske tajne policije – otkriva nam Jovan Stojić, inače, zamenik šefa kabineta direktora BIA. 
 
Za posetioce Muzeja BIA tajnu predstavljaju i šifrovana imena 22 tajna saradnika državne bezbednosti od 1994. do 2000. godine, koji su poginuli radeći za srpsku tajnu službu. Među stradalim tajnim agentima, pored Srba, ima i Albanaca i Bošnjaka. Većina njih su poginuli u poslednjem ratu 1999. na KiM. Ovo je prvi put da državna bezbednost obelodanjuje imane svojih tajnih saradnika. Sa Memorijalne ploče čitamo tajna 6 imena saradnika srpske tajne policije: Nedeljko (poginuo 1946.), Laslo (poginuo 1946.), Moravac (rođen 1962. poginuo 1998.), Srna (rođena 1955. poginula 1999.), Zebra (rođena 1959. poginula 2000.) i Cuma ( rođen 1959. poginuo 2.000.).
 
Kraljeva i Rankovićeva naređenja
 
Od istorijskih dokumenata u muzeju najveću vrednost ima odluka kralja Aleksandra Obrenovića i Narodne skupštine Kraljevine Srbije od 17. oktobra 1899. godine, kojom je unutar Ministarstva unutrašnjih dela formirano Odelenje za poverljive poslove. Time su pre 108 godina udareni temelji srpske tajne službe i taj datum se slavi kao dan BIA. 
 
Pored kraljevog rukopisa muzej poseduje i dokumenta koja su potpisivali tvorci Ozne i vrhunski Titovi policajci, Aleksandar Ranković, Slobodan Penezić Krcun i Svetislav Stefanović Ćeća. Na providnom paus papiru davne 1944. godine Aleksandar Ranković je, na primer, plavom i crvenom olovkom nacrtao šemu organizacije Ozne za Hrvatsku. Iz dokumenta se vidi da je hrvatska tajna služba 1944. godine imala 8 odseka i deset rezidenata, odnosno špijuna na okupiranoj teritoriji Hrvatske. Ovaj Rankovićev dokument nosi oznaku „strogo poverljivo, broj 9“.
 
- Pismo koje je Leka poslao Krcunu, i u kome mu naređuje da mu najhitnije javi šta zna o tome gde se u Štrpcima skriva Draža Mihailović, pisano je Rankovićevom rukom, a potom prekucano na mašini. Nosi datum 8. mart 1946. i otkriva da je Ranković čuo da seljanka Bogdanka zna da jedan pop čuva Dražu. I da bi se Draža uhvatio, treba „zatvoriti sve komunikacije između Višegrada i Beograda“, a popa „pritisnuti tako da prizna“ – objašnjava nam naš vodič.
 
Upustvo o „nevidljivom“ avionu
 
Pored ovog Rankovićevog pisma Peneziću nalazi se i zajednička fotografija načelnika i operativaca Ozne sa uhapšenim generalom Dražom Mihailovićem, koju eksluzivno prikazujemo. Od generalovih ličnih stvari u kolekciji BIA nalazi se Dražine naočare, ručni sat, pištolji „luger“ i „broving“, busole, fotoaparat, dvogled, komplet nalivpera i geografske karte. Tu je i pištolj marke „valter“, koji je Draža Mihailović sa potpisom „od čika Pere“, poklonio svom prijatelju Nikoli Kalabiću, koji ga je izdao Ozni.
U vitrini je i pismeno naređenje Aleksandra Rankovića, staro 64 godina u kome general i ministar odbrane 14. maja 1946. načelniku tajne službe Svetislavu Ćeći Stefanoviću zabranjuje da njegovi operativci primenjuju „batinanje privedenih i zatvorenika, jer je to višestruko štetno i nije dostojanstveno“.
 
Između Knjige streljanih i Albuma četničkih fotografija, starih šest decenija, na stalaži osme vitirine primetili smo jednu žutu knjigu novijeg datuma.
 
- Ovo je upustvo za tehničko održavanje i rukovanje američkim bombarderom F-117A zvanog "nevidljivi", koji je oboren u Buđanovcima. Knjiga o lovcu bombarderu F-117 A ima 50 stranica i sadrži šemu delova i opreme ovog aviona, koji je registrovan 16. oktobra 1996. godine u SAD. Prema vojnim pečatima avion je punjen gorivom 5. januara 1999. i potom 12. januara 1999. godine. Nema podataka o pilotu, niti o njegovom letu nad Srbijom, kada je oboren 27. marta 1999. u rejonu sremskog sela Buđanovac – rekao nam je kustos Jovan Stojić.
 
Naš vodič je prečutao odgovore na pitanja ko je ovaj dokument, kako i kada doneo u BIA. Ali je na upit koliko bi Rusi platili da imaju ovako važan dokument, koji otkriva način proizvodnje i funkcionisanje „nevidljivog“, rekao:
 
- Rusi, verovatno, imaju sve o poverljive podatke američkom lovcu F-117A.
 
Upustvio o „nevidljivom“ avionu, inače, privlači najviše pažnje posetilaca.
 
Muzej BIA posećuju đačke ekskurzije, kao i mladi koji se školuju za policajce. Kako interesovanje javnosti raste, a i kako BIA pronalazi sve više novih eksponata, odlučeno je da se muzej proširi.