Reporter NT u Seveningenu
Ekskluzivno

Holandska policija me prati jer misli da prenosim srpske tajne

12. februar 2008.

- Zatoceni Srbi su za mene potpuno ravnopravni ljudi bez obzira da li su komunisti, socijalisti, mundijalisti, ateisti ili nacionalisti, monarhisti i pravoslavci
 
- Dolazim u zatvor da pomognem nasim Srbima da im bude lakse, da nemaju osecaj krivice, da ih depresija ne ubije, a ne da istrazujem njihove isitine i krivicu. Njihovu krivicu samo Bog zna

- Svi Srbi zatoceni u Sevenginenu su mi ukazali poverenja i poverili svoje licne price. A svaki od njih 40 je prica za sebe i velika tajna za druge. Ja tu tajnu ne smem da odam


Ne umire se lako
Na Novogodisnjoj litrugiji u roterdamskom hramu bilo je oko 300 ljudi, a na Bozic preko hiljadu. Cak su i poslovicno hladni Holandjani dolazili u crkvu svete Trojce u Roderdamu da vide kako Srbi slave rodjenje Hristovo i kakvo vino piju.

- Srpska pravoslavna crkva u Holandiji ima status verske zajednice, ali ne dobija nikavu od drzave. Mi smo ovu zgradu kupili od protestanata pre dve godine i pretvorili je u srpski hram. Kredit smo otplatili i sada nam prestoji investiranje u ikonostas i oslikavanje crkve. Nasa parohija pokriva prostor od Roterdama do Haga, na kome zivi oko 5.000 Srba. Prosle godine imali smo 40 krstenja i duplo manje opela. Srbi ne umiru tako lako u Holandiji, jer se ovde se dobro zivi – kaze protojerej Vojislav Bilbija, koji od ovog meseca staresinstvo crkve prepusta svesteniku Radosavu Petrovicu i vraca se u Beograd.

Sacuvajmo decu
- Mnogi se iznenade da vide koliko dece cekaju u nasoj crkvi u redu pred olatarom. Mi investiramo u svako srpsko dete u tudjini, jer ga punimo verom, koja ce mu trebati kada dodje vreme da se pobuni protiv nevolja koje ga stignu. Jer, kada dete ostane samo, kada pocne da luta, da duva, da pije, i ne daj Boze da se bode, moze mu pomoci samo Bog koji zivi u njemu! Ako se napuni zivim Bogom, sigurno se nece prepustiti porocima. Mi to radimo da sacuvamo nasu decu – rekao je prota Voja Bilbija u svojoj propovedi prosle nedelje u crkvu svete Trojice u Roterdamu i upozorio roditelje da stite svoju decu od narkomanije.

- Ranije su narkomani imali 16 godina, a danas su sve mladji. Ako mlade na obdaris zivim Hristom, mi nemamo nikakve sanse da ih zastitimo, jer nas protivnik je podmukao, nudi drogu besplatno, samo da nam zarobi mlade ljude. Mi smo ulozili u tu mladu generaciji i moramo da je spassavamo od svih poroka – kaze prota.

Najpoznatiji srpski svestenik
Iako samouk kao umetnik, Vojislav Bilbija je oslikao dva pravoslavna hrama, izradio na stotine ikona i duboreze koji se nelaze u sprskim manastirima. Izlagao je u mnogim evropskim gradovima, od Amsterdama, Hilversuma, Luzera, Diseldorfa, Hanovera, Berlina, Osnabrika, Brisela do Beograda.
Za protu Bilbiju se danas moze reci da je najpoznatiji srpski svestenik na Starom kontinentu. To priznanje dodelila mu je drzava Luksemburg, koja je u okviru programa Godina evropske kulture, odlucila da finansira izlozbu likovnih, ikonografskih i vajarskih radova Vojislava Bilbije. Prota je u Luksembrugu dobio stan na koriscenje da bi bio tu tokom izlozbe.

- U cuvenoj galeriji Kulturnog centra Renkontre u Luksemburgu prvog dana Bozica otvorena je izlozba na kojoj predstavljam 120 svojih radova nastalih poslednjih 30 godina. Pored ikona, radova u duborezu izlazem i dela u kamenu, koja su plod mojih filozofskih razmisljanja. Najvecu paznju umetnicke kritike i publike privukla je satuta Nerodjeno srpsko dete. To je jedan dosta apokaliptican prikaz majke Srbije, koja nas cuva kao dete, jer je sa svih strana okruzena azdajama ga nastoje da nas uniste, tako da mi Srbi nestanemo – objasnjava nam Vojislav Bilbija svoju najuspesniju skulpturu.

Za verske praznice svake godine nosimo darove srpskim zatvorenicima da imaju da se pocaste i da im pomognemo da zive kao ljudi, kaze prota Vojislav Bilbija koji je za Bozic posetio Srbe u pritvorskoj jedinici i naglasava:
 
Holandska policija me prati jer misli da prenosim srpske tajne
 
Posecujem sve zatvorenike, bez obzira da li su krsteni ili nisu
40 zatocenih Srba nikad nisu zajedno
Spasavam ljude od depresije, samounistenja i smrti
 
- Gospodo, opet ste dobili pecenicu i jagnjetinu za Bozic. Srecan vam praznik!
 
Ovim recima je upravnik restorana u zatvoru Seveningen prosle nedelje srpskim pritvorenicima cestitao Bozic, dok je na sto iznosio jagnjece pecenje, orahe i slavski kolac. Bili su to darovi koje su svestenici i vernici crkve svete Trojice iz Roderdama u Holandiji poslali srpskim zatvorenicima u Seveningenu.
 
- Bilo je to najmanje sto smo mogli da posaljemo nasoj zatocenoj braci da bi im pokazali da mislimo na njih i da zelimo zajedno sa njima da proslavimo Bozic – rekao nam je protojerej Vojislav Bilbija, koji vec osam godina svakog utorka posecuje Srbe zatocene u zatvoru Seveningen.
 
Novac za bozicne darove dr Vojislavu Seselju, Momcilu Krajisniku, Milanu Milutinovicu, Sretenu Lukicu i drugim srpskim zatocenicima sakupili su Srbi iz Holandije, koji posecuju pravoslavni hram svete Trojce u Roderdamu.
 
- Mi smo, cini mi se, jedina srpska crkva u Evropi koja svakodnevno prikuplja dobrovoljni priloge za srpske zatvorenike u Seveningenu. Crkva je duzna da brine, a narod da pomaze svoje ljude. Cilj nam je da svako da po malo, nego da neko da mnogo iz nekog svog politickog interesa. Ne mogu vam reci koliko novca sakupimo mesecno za srpske zatvorenike u Seveningenu, jer je to tajna. Ali vam mogu reci da tim novcem Srbima, koji su podeljeni u pet grupa, zavisno na kom su spratu smesteni i ko se sa kim druzi, kupujemo hranu. Voce u zatvorskoj kantini je strasno skupo. Dve jabuke kostaju u zatvoru kao kilogram na pijaci, a pecenja nema. Tako da za verske praznice, Bozic i Vaskrs, svake godine, kupimo desetak jaganjaca, ispecemo ih i nosimo srpskim zatvorenicima darove da imaju da se pocaste i da im pomognemo da zive kao ljudi – prica nam prota Vojislav Bilbija.
 
Duhovni spasilac
 
Kada smo pokusali da udjemo u zatvor i posetimo dr Vojislava Seselja, receno nam je da smo dosli u pogresan dan. I da moramo d abudemo najavljeni. Prostalo nam je zato da zatvor snimimo spolja, a da od prote Vojislava Bilbije cujemo kako srpski zatvorenici slave verske praznike.
 
- I ovog puta, kao i ranijih godina, u Seveningenu je bilo svecano koliko to zatvorska prostorija omogucava. Svi prisutni Srbi, sa upaljenim svecama u rukama, odali su pocast Hristu, ali i svim srpskim junacima od danasnjih do davno minulih dana – kaze prota Voja.
 
Prota roterdamske crkve je u Srbiji poznat vec cetiri decenije kao majstor karatea, sampion sa manugpskim manirima, ali i kao stomatolog koji je ujedno i samouki slikar i vajar, kompozitor i pojac verskih pesama, hilendarski ikonopisac i svestenik od 1972. Vojislav Bilbija je Niksicanin od porodice Radovic, koji je rodjen u Bosanskom Grahovu, Srbin koji se posvetio pravoslavlju.
 
Kada smo ga pitali kako to da u zatvoru Sevengingen ispoveda bivse komuniste i socijaliste, nacionaliste i mundijaliste, ateiste, monarhiste i pravolsavce, prota Bilbija kaze:
 
- Kakav bih ja svestenik bio da ne pomazem svim ljudima. Zatoceni Srbi su za mene potpuno ravnopravni ljudi bez obzira da li su komunisti, socijalisti, mundijalisti, ateisti ili nacionalisti, monarhisti i pravoslavci. Posecujem osam godina sve Srbe zatvorene u Seveningenu, od pokojnog Slobodana Milosevica do Vojislava Seselja, bez obzira na to da li su krsteni ili nisu. Moja je duznost da im pomognem, bez obzira na to da li je nekog od njih drzava olako prepustila ili zaboravila. Svi oni po svojoj slobodi duha dobili su sansu da u veri nadju svoj put. Gotovo svi dolazi na sluzbu i drze svecu za vreme liturgije i verskih praznika. Interesantno je da za verske praznike Srbima u goste dolaze i njihovi nekadasnji neprijatelji – otkriva nam prota Bilbija.
 
Tajne ispovednika
 
Ideju da ispoveda srpske optuzenike, koju je pre 8 godina prota Vojislav preneo upavi zatvora, kako nam je rekao, prihvacena je sa neocekivanim zadovoljstvom.
 
- Otisao sam kod upravnika, gospodina Maksevena i rekao mu da ima jedan sudija i koji je iznad njega, i koji zeli da pomogne nasim ljudima. Upravnik se nasmesio, jer ja znam da je Maksevena bio u jezuitskoj skoli i jer sam ocekivao da ce me razumeti. Rekao sam mu i da dolazim u zatvor da pomognem nasim Srbima da im bude lakse, da nemaju osecaj krivice, da ih depresija ne ubije, a ne da istrazujem njihove isitine i krivicu. Njihovu krivicu samo Bog zna – priznaje nam prota Vojislav Bilbija.
 
Kada smo pokusali da saznamo o cemu to staresina srpske crkve u Roderdamu razgovara sa Seseljom, Krajisnikom, Milutinovicem, Lukicem i drugima, prota nas je podsetio na postojanje crkvenog prava na diskreciju.
 
- Sve Srbe u Sevengingenu sam posetio. Uprava ih obavesti da ja dolazim utorkom, a potom se svi oni prijave na razgovor sa svestenikom. Uprava ih potom podeli u dve grupe, jer ne dozvoljava da svih 40 zatocenih Srba budu zajedno. Ne zelim da vam pominjem imena i price koje cujem od tih nasih mucenika. Otkrivanje njihovih duhovnih tajni je za mene isuvise rizicno. Ja sam njihov duhovnik i njihove ispovesti su za mene vecna tajna. A uz to oni su jako osetljivi. Duhovno cuvam te ljude, bez obzira kakvi su oni nekada bili, jer to je njihova licna stvar. Svi Srbi zatoceni u Sevenginenu su mi ukazali poverenja i poverili svoje licne price. A svaki od njih 40 je prica za sebe i velika tajna za druge. Ja tu tajnu ne smem da odam – kazuje prota Bilbija.

Policija prati protu

U Sevenginenu saznajemo da svaki srpski pritvorenik od drzave Srbije dobija mesecno pomoc od 200 evra za troskove u pritvorskoj jedinici.

Najveci deo tog novca odlazi na ishranu, jer nasi ljudi retko jedu holandsku hranu jer ima potpuno drugaciji ukusi od srpske. Deo ovog drzavnog novca odlazi za telefonske rezgovore. Vecina zatocenih Srba pored clanove svojih porodica i prijatelja, telefonom poziva i protu Vojislava Bilbiju da zakaze ispovedanje.

- Cesto sam morao hitno da odlazim u zatvor. Cak me i sama uprava pritvorske jedinice Sevengingen zvala da im resim problem sa srpskim zatvorenicima. Bilo je nasih optuzenika koji su na ivici zivaca i svesti bili spremni za samoubistvo. U odredjenim teskim trenucima, neki od njih su bili na ivici smrti, jer su jednostavno bili samleveni i unisteni kao licnosti. Moja zadatj je bio da im ojacam veru i dusu i nadjem put do spasenja – otkrio nam je prota Bilbija, koji je izbegao d akomentarise slucajeve samrti Milana Babica i Slobodana Milosevica, za kog je rekao:

- Nisam bio u dilemi da li da drzim opelo Slobodanu Milosevicu, jer je bio krsten i jer je bio nas. Svi Srbi, njih 45 su bili na opelu, cak i njegovi politicki protivnici. A na oprostaju od pokojnog Milosevica u samom zatvoru, samo su nasi bili tu.

Pored duznosti duhovnika prota Voja, kako ga vernici najcesce zovu, ima obicaj da sa Srbima zatocenim u Seveningenu razgovara o lepoj literaturi, umetnosti, sportu, ali nikako o politici:
 
- Posle Bozje sluzbe u haskom zatvoru razgovaramo i obicno popijemo malo crnog, osvecenog vina i svi budemo srecniji i zadovoljniji. Holandske vlasti su blagodarne, jer mi omogucavaju da slobodno vrsim svoju duznost, mada pomno prate sta radim. Cini mi se da me holandska tajna sluzba prati i tajno snima. Jer, bez obzira na to sto je moja sluzba unutar zidina zatvora Seveningen duhovne prirode, sto sa svojim ispovednicima ne izlazim iz okvira duhovnog spasenja, nekome se cini da ja posedujem i mozda raznosim njihove licne i politicke tajne – kaze oprezno prota Vojislav Bilbija.