– Predsednik Srbije se i dalje ponaša kao stranaèki lider, koji deli packe svojim partnerima i komšijama. Zato su se pobunili i Bosanci, i Grci, i Albanci, a i Hrvati
26. oktobar 2012.
Grčka je upravo izrazila negodovanje zbog izjave predsednika Tomislava Nikolića skopskoj televiziji Sitel, da ima razumevanja za probleme sa kojima se Makedonija suočava, uključujući i njen spor sa Atinom oko imena države. Portparol grčkog ministarstva inostranih poslova Grigoris Delavekuras je jasno preneo stav ove države da „taj konkretni intervju koji je predsednik Srbije dao, nije ni u kom slučaju u skladu sa visokim nivoom odnosa između naše dve zemlje i dugotrajnom podrškom koju je Grčka pružala Srbiji u teškim vremenima“.
Nije to bio jedini protest srpskih komšija na javne istupe novog predsednika Srbije, jer je Tomu Nikolića ukorio i bosanski lider Bakir Izetbegović, što je za BiH rekao da je to “država koja nestaje”. Toma Nikolić je još poručio da “ Srbija nije ta koja će da pogazi Bosnu i Hercegovinu”.
U neobično pričljivom razgovoru i olako datom zvaničnom intervju za makedonsku televiziju, pred službenu posetu Skoplju, srpski predsednik je rekao i da Albanci sa Kosmeta i Albanije stvaraju Veliku Albaniju – grade put, prugu do Drača, imaju isti međunarodni telefonski broj. U Tirani su demonstranti uzvicima negodovalja dočekali srpskog ministra diplomatije, beš zbog Nikolićeve izjave o Velikoj Albaniji.
Sve su to izjave, koje po protokolu državnih zvaničnika ne treba da izgovara jedan predsednik države, koja pledira da ima dobre odnose sa svojim komšijama. Ako se ovome dodaju i Nikolićeve izjave o Vukovaru i Hrvatskoj i da je izjavio da “nije ljut na predsednika Hrvatske Ivu Josipovića, da ne zna razlog njegove ljutnje” i da će prihvatiti razgovor kada ga Josipović bude pozvao, pokazuje se i da predsednik Srbije nema prijateljske odnose sa Hrvatima.
Kritikujući u intervju makedonskom mediju Kosmet, Albaniju, BiH, Hrvatsku i indirektno grčku, predsednik Srbije, koji će naredna tri dana da provede u Makedoniji na proslavi sto godina Kumanovske bitke i Prvog balkanskog rata, nije nijednom pomenuo nerešene problema zvaničnog Skoplja sa Srbima koji živi u ovoj zemlji. Jer, u Makedoniji nisu dobro rešena statusna pitanja Srba, njihovog školovanja, zaštite i razvoja nacionalnog identiteta. Zvanično Skoplje ne brine o srpskim spomenicima kulture i istorijskoj baštini, koja se nalazi širom Makedonije. Mnogi srpski spomenici su porušeni, a mnogi zapušteni. Nije rešeno ni pitanje povratka imovine dinastije Karađorđević u Makedoniji.
Umesto toga Nikolić se založio da Makedonska pravoslavna crkva, koja je nastala otcepljenjem od Srpske pravoslavne crkve po dekretu Josipa Broza Tita, dobije autokefalnost i postane samostalna. Time je Nikolić pokazao da kao državnik ume da razmišlja dalekosežno i kreativno, ali samo onda kada napusti svoje stare manire da koristi tvrde reči.
Naime, predsednik Srbije se i dalje ponaša kao stranački lider, politički učenik dr Vojislava Šešelja, četnički vojvoda, koji deli packe svojim partnerima i komšijama. Tomislav Nikolić kao predsednik i predstavnik srpske države i naroda ne bi trebalo da proziva i preti lošim projekcijama budućnosti Balkana, jer je to posao za njegove savetnike, eksperte, možda stranačkog lidera naprednjaka Aleksandra Vučića, koji je talentovaniji za javne pretnje i prozivke.
Kao državnik očekuje se da Tomislav Nikolić diplomatski, mudro, sa znacima dobre volje razgovara i pregovara za komšijama o zajedničkoj budućnosti. A da operativne probleme rešavaju državne institucije i ustanove, na predsednikov potica i uz saglasnost zvaničnika iz susednih država. Kako toga nije bilo u Nikolićevom nastupu na skopskoj televiziji pobunili su se i Bosanci, i Grci, i Albanci, a i Hrvati.
Interesantno je da je Nikolić uputio i strelice svoje kritike ka EU, i naglasio da “nama traže Kosovo” i da je “Srbiji prepreka na evropskom putu to što neće da prihvati da joj se oduzme deo teritorije”. Ali nije pominjao ulgu SAD na Balkanu i činjenicu da Amerika stvara tzv. nezavisno Kosovo i direktno sprečava da se taj proces bilo kako sa beogradske strane zaustavi, spreči ili odloži.
Zbog srpske “pobune” u EU oko Kosmeta, početka pregovora sa Hašimom Tačijem, kog beogradski mediji nazivaju premijerom, sve većeg oslanjanja na Rusiju, američka administracija je ishitrila posetu državne sekretarke Hilari Klinton, koja naredne nedelje dolazi u Beograd. Kako se saznaje Hilari Klinton će pogledati i dati ocenu Plana Srbije za Kosovo i Metohiju, srpsko-američke diplomatske i privredne saradnje, ali i ukoriti Tomislava Nikolića što Srbiju sve čvršće približava Rusiji.
Posle saveta i instrukcija koje će državna sekretarka SAD da podeli predsedniku Srbije, u posetu Beogradu dolazi i ruski lider Vladimir Putin. Rus treba sa Nikolićem da udari kamen temeljac izgradnji gasovoda Južni tok, koji će direktno da spoji Srbiju i Rusiju. I koji će sa milijadru dolara ruske pomoći i investicija, stvoriti uverenje u svetu da je Srbija našla stabilnog privrednog, diplomatskog i političkog partnera i zaštitnika.
Obe ove posete predstavnika dve velesile, i Klintonove i Putina, a potom i Ketrin Ešton, ministarke EU, pokraću u srpskoj javnosti pitanje na koje Srbi decenijama traže odgovor:
– Što su Srbija i Srbi kao mala zemlja i mali narod toliko bitni Americi, Rusiji, Evropi, da se prosto otimaju da nam uređuju život na njihov način? Što nas ne ostave da živimo samostalno i na miru ???
Tomislav Nikolić će verovatno jednog dana morati svom narodu da odgovori na ovo pitanje.