Darovi Vladimira Putina srpskom narodu
MIROSLAV I VUKAN SE VRAĆAJU U SRBIJU
– Odlukom predsednika Ruske federacije, iz Nacionalne biblioteke iz Petrograda biće nam doneti 166. strana Miroslavljevog jevanđelja i čitavo Vukanovo jevanđelje
Marko Lopušina
Najnovija poseta Vladimira Putina, predsednika Ruske federacije bila je velika blagodet za Srbiju. Prvi čovek Rusije posetio je hram Sveti Sava na Vračaru u Beogradu i nagovestio da će veliki mozaik sa likovima naših svetaca biti okončan do kraja ove godine. I da će Rusija vratiti Srbiji 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja koja se duže od 150 godina nalazi u Sankt Peterburgu, odvojena od originala.
– Ruski arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski posetio je Hilandar 1845/46. godine i, fasciniran izgledom „Miroslavljevog jevanđelja“, poneo sa sobom 166. list u Rusiju. Ni danas se ne zna na koji način. Naša pretpostavka može biti da su mu dali, ali moguće je takođe da ga je krišom uzeo. Takođe, niko sa sigurnošću ne zna ni da li je rekao da će ga vratiti ili ga je uzeo nepovratno – saznali smo u kancelariji Narodnog muzeja u Beogradu, gde se sada čuva Miroslavljevo jevanđelje.
Najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske odnosno srpskoslovenske pismenosti iz 12. veka Miroslavljevo jevanđelje nastao je po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje, najvjerovatnije u Kotoru, oko 1186. godine. Rađeno je za potrebe crkve Sv. Petra na Limu u Bijelom Polju, zadužbine humskog kneza Miroslava.
Najveći deo jevanđelistara delo je nepoznatog prepisivača u nauci nazvanog Varsameleon, dok je Gligorije Dijak, drugi pisar, napisao kraj rukopisa, nekoliko kratkih zapisa i ukrasio tekst ornamentima. Knjiga je napisana na pergamentu slovima tzv. ustavne ćirilice, a ukrašena je sa tri stotine stilizovanih minijatura i inicijala, u boji i zlatu.
Rukopis se do 1896. nalazio u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu. Godine 2005. Miroslavljevo jevanđelje je stavljeno na listu “Pamćenje sveta” UNESCO-a kao priznanje za njegovu istorijsku važnost.
– Arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski je bio vrsni poznavalac srednjovekovnog nasleđa i odneo je sa sobom taj 166. list u Rusiju da ga prouči i pokaže kolegama. „Miroslavljevo jevanđelje“ u to vreme je još uvek bilo malo poznato u Srbiji. Zahvaljujući Uspenskom za rukopis je saznala šira stručna javnost i on je postao međunarodno poznat – ističu kustosi Narodnog muzeja.
Ta jedina stranica koja nedostaje jevanđelju boravila je u Kijevu od 1846. do 1883. a od tada se nalazi u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu. Zajedno sa 166. stranicom Miroslavljevog jevanđelja, ruski arhiepiskop i naučnik Profirije Uspenski je uzeo i Vukanovo jevanđelje takođe s kraja 12. veka, koje je još uvek u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.
Vukanovo jevanđelje je jedno od najstarijih i najvažnijih spomenika srpskog jezika. Nastalo je u Raškoj u vreme kada je vladao Vukan Nemanjić, najstariji Nemanjin sin. Mislilo se da je jevanđelje posvećeno Vukanu, ali danas se većina istraživača slaže da je ono napisano ranije, u vreme prve vladavine Stefana Prvovenčanog od1196. do 1202. U tom zapisu starca Simeona bila je posveta Stefanu, a kada je Vukan zavladao i Stefan bio proteran, izgrebano je Stefanovo ime i napisano Vukanovo. Zapis starca Simeona morao je nastati pre 1202. jer je Vukan tad zavladao Raškom.
To je takođe jedini raški spomenik iz 12. veka. Ono se čuvalo na Svetoj Gori u karejskoj ćeliji svetog Save. Daleko je skromnije ukrašeno nego Miroslavljevo jevanđelje. Ruski arhiepiskop i naučnik Profirije Uspenski ga je odneo u Petrograd.
Ruska nacionalna biblioteka u Sankt Peterburgu osnovana je 1795. godine kao carska biblioteka kada je carica Katarina Velika izdala naredbu o njenom osnivanju. Zdanje se gradilo 17 godina i 1812. imperator Aleksandar Prvi je otvorio biblioteku.
Prvi čitaoci, međutim, pojavili su se 1814. godine, posle rata sa Napoleonom. U samoj zgradi biblioteke bilo je predviđeno da stane 350.000 knjiga, a sada se u tom zdanju nalazi pet miliona knjiga i zato je malo tesno.
– Inače, biblioteka ima 37 miliona naslova. Među njima su i jako vredne istorijske knjige srpskog naroda. Krajem Velikog rata u ruske biblioteke dospele su i srpske srednjovekovne knjige kojih sada samo u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu ima 370 – otkrio nam je Aleksandar Ivanovič Vislij, generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu.
Reč je o rukopisima napisanim pre gotovo hiljadu godina na staroslovenskom jeziku i većina od njih nije sačuvana na teritoriji same Srbije, gde su se neprekidno vodili ratovi. Ruski sveštenici i trgovci izneli su ih iz Srbije i poklonili ih caru, a on ih je poklonio bibliotekama u Sankt Peterburgu i u Moskvi, gradovima koji su imali sreću da se u njima nije vodio rat.
– Jeste bila blokada Petrograda u Drugom svetskom ratu, Nemci jesu bili blizu Moskve, ali naše kulturno nasleđe nije stradalo. Međutim, ti trgovci nisu putovali samo u Srbiju, nego i na Svetu Goru, Makedoniju, Bugarsku i moguće je da među tim rukopisima ima i drugih, ne samo srpskih. To će samo naučnici moći da procene – kaže Aleksandar Ivanovič Vislij.
Generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke u Sankt Peterburgu je početkom aprila 2017. godine bio gost Beograda na poziv SANU, gde je potpisao sporazum o saradnji, održao predavanje, a zatim posetio i druge institucije.
Ovim sporazumom srpske srednjovekovne knjige koje poseduje Ruska nacionalna biblioteka, a među kojima su Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, jevanđelje Nikole Stanjevića, kao i 166. list Miroslavljevog jevanđelja, biće prebačene u Srbiju digitalnu formu kako bi postale dostupne svim naučnicima.
U Narodnom muzeju u Beogradu su nam rekli da veruju da ćemo dobiti i orginale jevanđelja.
– Naše su nade da sve što je deo srpske kulturne baštine bude u Srbiji !
U tome se uzdaju kao u dar Vladimira Putina, predsednika Ruske federacije srpskom narodu.