Пишу: Штајерске новице, 24.10.2019.
Данас (четвртак, 24. октобар 2019. године) на штанду издавачке куће „Прометеј“ на 64. Међународном сајму књига наш уредник др Марко Лопушина примио је од „Прометеја“- Нови Сад, Удружења „EUprogress“ из Новог Сада и Удружења дијаспоре „Корени“, Нови Сад заједничку СПЕЦИЈАЛНУ ПОВЕЉУ: „ у знак велике захвалности за изузетан допринос у вишедеценијском књижевном, публицистичком и новинарском раду праћења живота и рада српске дијаспоре на свим континетима“.
На почетку свечаног уручивања Повеље на препуном штанду пријатеља књига из Србије, региона и Дијаспоре, часних отаца, представника јавног и културног живота и медија, у име „Прометеја“, удружења „EUprogress“ и „Корени“ у надахнутом говору обратио се наш уредник за Војводину, иначе председник удружења „EUprogress“ и , између осталог, рекао:
-Добро дошли у предивни амбијент Прометејевих књига уз посебан поздрав пријатељу др Марку Лопушини који је овај амбијент књига већ обогатио ауторским приказању наших људи у расејању по свету.
Поздрављам вас у име организације цивилног друштва – удружења EUprogress из Новог Сада које је у сарадњи са познатом издавачком кућом „Прометеј“ издало низ књига аутора Лопушине посвећене нашој дијаспори. Да се подсетимо само неких заједничких наслова: Срби у Аустралији, Срби у Америци 1815-2010, Срби у Русији, Срби у Источној Европи, Срби у Немачкој, Срби у Аустрији…
Мисија удружења EUprogress је у складу са овом мишљу Достојевског: „Будите најпре добри, затим поштени и на крају не заборављајмо једни друге“.
Баш у складу са овим речима издате књиге са Прометејем су тако и настале када је EUprogress ових година припомагао Прометеју. Бизнисмени кажу: „Посао чине људи“. Наша екипа у издавачком послу је тако и саздана од поверења и знања: аутор Лопушина и ја смо пријатељи. Он новинар – ја новинар. Он сарађује у „Вечерњим новостима“ – ја сарађивао. Обојица и сада пишемо у „Штајерским новицама“, Марибор – Graz нарочито о животу наших људи у расејању… Кад је реч о једној од најбољих српских издавачких кућа „Прометеју“ довољно је да вам „образложим“ да је уредник Зоран Колунџија (поред осталих значајних епитета издавачког стваралаштва) – мој веначни кум. Да скратим, посао око издавања ових књига обично траје 5 минута: Марко ће писати, а „Прометеј“ и EUprogress ће издати књигу. Да овај „рецепт“ добро функционише потврђује вишегодишње поверење Управе за дијаспору при Министарству спољних послова Србије јер је многе наслове финансијски подржала на чему се и овог пута захваљујемо.
Затим је Чубрановић подсетио на најзначајније књиге које је EUprogress у сарадњи с „Прометејем“ издао: од Милана Ивановића „Метохија“, изузетно историјско, културно и цивилизацијско дело, као и књигу “Патријарх Павле, светац којег смо познавали“, аутора Ђорђа Рандеља. Ту је и први српски анимирано-документарни филм из 2014. године аутора Саве Сајка МИХАЈЛО ИДВОРСКИ ПУПИН – ПУТ КА СВЕТЛОСТИ и овогодишњи филм истог аутора од пре мeсец дана ПУТ КА СВЕТСЛОСТИ који обрађује живот и дело Николе Тесле и Михајла Пупина и њихов однос.
Затим је Чубрановић деловима из богате биографије др Марка Лопушине „образложио“ зашто је Специјална повеља заслужено припала Лопушини и рекао:
– Марко Лопушина одавно у галерији медијских личности на простору бивше Југославије заузима значајно место. Једноставно, његово перо је оставило упечатљив траг у писаном новинарству.
Рођен 1951. године у Рашкој. Завршио основну школу и Гиманзију у Брусу, а Факултет политичких наука у Београду. Није члан ниједне странке. Ожењен је и има сина. Од лично-породичних података не смем да пропустим: Марко С. Лопушина потиче из братства Јокановића из племена Дробњака са Требјесе. Имало је братство и надимак Лопушине, јер је јунак Вук Јокановић “секао турске главе као лопуре”. Почетком 20. века Лопушине су се из завичаја у Стругу и Сировцу код Никшића одселили у Србију, неки у Боку, а неки у Русију… Новинарски пут Марко почиње првим текстом у “Ибарским новинама” у Краљеву, сада већ давне, 1963. године, а онда се ређа сарадња у бројним новинама и часописима: “Џубокс”, “Студент”, “Младост”, “Секундарне сировине”, “Интервју”, “Политика”, “ТВ Политика”, “Илустрована политика”, “Ревија 92”, “ТВ новости”, “Европске новости”, “Дневник”, “Јединство”, “Арена”, “Старт”, “Профил”/“Даме”, “Недељни телеграф”…Негде је био сарадник, негде уредник, а негде главни уредник.
И данас сарађује као репортер ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ из Београда, а у дијаспори: репортер портала “Сербиана” у Детроиту, “Огледала” из Чикага, “Српског Гласа” у Мелбурну, “Новина” из Торонта, Српског радија у Лос Анђелосу и Сиднеју, „Штајерских новица“ у Марибору и Грацу и портала у Хрватској и Македонији. Сарадник је Српске академије наука и Матице српске на СРПСКОЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ, поглавље о исељеницима и дијаспори…
Аутор је педесетак фељтона о исељеницима, обавештајним службама, делинквенцији, као и 37 књига о српској дијаспори, тајним службама, полицији и мафији. Добитник је десетак новинарских и литерарних награда. Лопушина је увршћен у едицију Конгресне библиотеке у Вашинтгону за 2008/09. годину “Who is who in USA and Canada”, као и у књигу “Ко је ко у Србији”. Члан је Удружења новинара Србије, Удружења књижевника Србије и Удружења риболоваца Земун. Члан је Конгреса српског уједињења из САД и члан асоцијације Српска веза из Београда. Почасни је члан Теслине научне фондације у Филаделфији од 2012. године. Сарадник је Српског института у Вашингтону .
Добитник је награде “Лаза Костић” Удружења новинара Србије за 2002. годину и власник златног прстена као један од најбољих новинара за 2004. годину. После Признања издавачке куће “Народна књига” у 2003. години Лопушина је постао најбољи публициста у Србији и Црној Гори. Добитник је Бронзане повеље на Интернационалном фестивалу репортаже 2004. године у Сомбору. Власник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2008. годину.
Носилац је ордена Вук Стефановић Караџић за допринос новинарству, српској култури, информисању и очувања идентитета Срба у дијаспори. Власник је најновије награде “Златно перо 2013.” Српског културног друштва “Штајерска скупност” из Марибора. Добио је и Плакету Народне скупштине Србије, Одбора за дијаспору, фебруара 2014. године и Прву награду за публицистику “Драгиша Кашиковић”…
Марко Лопушина живи у Земуну, ради у Београду, а и даље пише широм српског расејања…
Лауреат др Марко Лопушина, уз велики аплауз, примио је Специјалну повељу из руку Зорана Колунџије, уредника Издавачке куће „Прометеј“, Радомира Чубрановића, председника удружења EUprogress, Мише Ћирића, председика Скупштине Удружења „Корени“, др Борка Ђорђевића, познатог лекара из САД и др Михаила Вукаса познатог лекара из Шведске.
Марко Лопушина се захвалио на признању уз обећање бројној читалачкој публици у земљи и расејању да ће подарити још много занимљивих и значајних наслова…
Припремила: Александра Чубрановић