Наслеђе витезова темплара у Србији
МАНАСТИР У БАЧУ ЦЕНТАР ВИТЕЗОВА ХРИШЋАНСТВА
– У центру Бача налази се Фрањевачки самостан коме су темеље поставили припадници витешко – монашког реда, који су се борили у крсташким ратовима. Темплари Србије га посећују као своје светилиште.
Др Марко Лопушина
Влада Србије послала је недавно Центру за светско наслеђе у Паризу документ „Номинациони предео Бача”, да би се ова варош ставила на Унескову листу светског културног и природног наслеђа. Тај културни предео Бача део је јужног ободног простора Панонске низије, природно омеђен пређашњим и садашњим током Дунава. У њему се налази Фрањеваки манастир и тврђава на Дунаву.
Историја Бача почиње пре 8000 година још у бронзано доба. У Будимпешти се чува мач из тог периода који је нађен у околини данашњег Бача. Ископине код данашњег Бача из римског периода показују да је ту некада била већа римска насеобина, која је страдала услед насртаја Варвара. Тај древни град је дао име целој регији Бачка у Војводини.
Бач је данас градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5399 становника. Представља туристичку дестинацију, јер његов аисторија и тврђава привлаче путнике из читавог света.
– Интересантно је да ћемо, ако Унеско заштити културно наслеђе Бача, у светску историју уписати као баштину грађевине од Римског царства до данас. А посебно је важно то што је Бач један од најважнијих центара Витезова темплара Србије, па ће тим бити сачувано и наслеђе витезова заштитиника хришћанства и верујућих људи у Исуса Христа – открио нам је Милан Лајхнер, један од београдских темплара.
Као доказе за своје тврдње да је Бач центар српских чувара хришчанства и да га Витезови темплари Србије посећују као своје светилиште, овај модерни српски темплар нам нуди научне доказе, до којих су дошле историчарке Исидора Бјелица и Снежана Бесермењи.
– Пролазак витезова темплара пре десет векова преко наши територија оставио је огромне трагове. Tада је идеја витештва на нашим просторима у виду тајног организовања заживела преко побратимства. Ту идеју највише су ширили деветорица браће темплара, који су основали свој Ред витезова, а Срби су се на њих посебно угледали. Не треба заборавити да су темплари у свом походу одбране хришћанства 1204. године, поред Цариграда освојили и заштитили и велики део Свете Горе–тврди у својој студији историчарка Исидора Бјелица.
Те темпларске трагове у Бачу је посебно истраживала и Снежана Бесермењи, професорка из Новог Сада. Она је направила малу студију о Бачу, у покрајини Војводини.
– У центру Бача налази се Фрањевачки самостан, односно манастир, коме су темеље поставили припадници витешко – монашког реда Витезови светог Гроба јерусалимског , који су се борили у крсташким ратовима 1169. године. Извесни Палатин Могх, имао је у поседу велику површину плодне земље у Бачу, па је део те земље уступио за изргадњу цркве Реду витезова темплара. Цркву су у 12. веку подигли темплари, јер се Бач био центар крсташа, који су кретали на исток у Трећи крсташки рат – тврди професорка Снежана Бесермењи.
Комплекс у Бачу се састоји из манастира са црквом и конаком. Због различитих фаза у израдњи, комплекс карактерише више уметничких стилова. Најстарији део комплекса представља апсида изграђена у романском стилу од опеке и тесаника, уз коју се налази и масиван темпларски звоник.
Једини доказ да су овде боравили темплари су звоник и апсида. Манастирска црква је изграђена у каснороманичком и раноготичком стилу.
Касније, у својим освајачким походима Турци су Фрањевачки самостан делимично порушили , а торањ претворили у минарет.
– Витезови из реда Каноника светог Гроба јерусалимског, који су подигли самостан, саградили су и болницу у Бачу. Без обзира на то што су пре свега били ратници, темплари су много допринели напретку европске цивилизације. Они су се први организовано бринули за болеснике, оснивали прве болнице, ходочасничка свратишта, као и прве хотеле и банке – каже фратар Јосип из Бача.
ТЕМПЛАРИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
И Ковиљски манастир, такође, спада у ред оних за које се тврди да су га посећивали темплари. Првобитно је на том месту подигнута богомоља, у коју су се доселили монаси из Жиче.
– Поред предања о оснивању манастира Ковиљ, за њега се везују многе занимљивости. Једна од њих говори о боравку Антоана, Великог Мајстора из Реда темплара, који се скривао у овом манастиру. Његов боравак се десио у 16. веку. Као доказ се наводи крст са распећем, који се налази изнад иконостаса. Тај централни крст, на сваком од четири краја има симбол звезде са осам кракова и ружом у средини, што је један од симбола Реда темплара – тврди Снежана Бесермењи, професорка из Новог Сада.
Верослав Ранчић у својој књизи „Роберт, Лујка и кристални ковчег Александра Македонског“ пише о боравку темплара у манастиру Ковиљ, а као доказ наводи симболе темплара, који се налази на дверима, на иконостасу, што је у супротности са каноном Српске Православне цркве.
– Ранчић затим, наводи фреску „Тајна вечера“, која се налази изнад олтара, по њему то представља праву мистерију – пише проф. Бесермењи – Свештеници носе епитрахиље са симболима Темплара и користе парафинске свеће. А у обредима Српске православне цркве користе се искључиво воштане. Торањ у порти манастира, изграђен је по строгим правилима темпларске архитектуре.
Данашња манастирска црква у Ковиљу, гд еје службовао садашњи партијарх српски портфирије, настала је између 1741. и 1749. године, као задужбина је Петра Андрејевића из Сремских Карловаца. Ковиљско братство је за градитељски узор свог храма изабрало Манасију, јер је постојала наглашена потреба за сећањем на древне српске задужбине.
Витезови темплари Србије тврде и да је цркву светог Стефана у Сремској Митровици , позната као “Мала црква” – Темпларски храм. Тачна година подизања се не зна. Само се претпоставља да је садашња црква грађена на темељима скромне богомоље из раног 17. века.
Новинар Живан Неговановић је први изнео у јавност тезу, да су цркву св. Стефан изградили темплари, јер постоји претпоставка, да је црква св. Стефан мартиријум, на чијим темељима је изграђена данашња црква.
– Као прилог овој претпоставци, наводе се неки мотиви на иконостасу, јер су непоновљиви у светском сликарству, као например, призор Васкрсења Христова на другом спрату иконостаса, где је Христос приказан како држи ашов у рукама, а испред њега клечи Марија Магдалена . Приликом копања за стазе око цркве, пронађен је Темпларски крст, који данас тамо стоји – каже професорка Снежана Бесермењи.
У овом храму Српске православне цркве у Сремској Митровици почетком 21. миленијума основана је прва темпларска организација, као удружење грађана под називом Витезови теплари Србије. Они данас имају више од 200 чланов ау Србији, али огранке свог братства имају у европским православним државама.
И славно рудничко село Бољковци, 22 километра од Горњег Милановца, крије до сада неразјашњене темпларске мистерије. Вековима постоји, тврди се, поуздана веза овог краја са тајним Редом Витезова Темплара.
Наиме, црква Светог Николе грађена је у раном 18. веку на рушевини исконске богомоље, која је по легенди била грађена у романичком стилу, али беше спаљена. Локални сведоци су потврдили: у њене зидове, тротоар око ње, уграђени су камени споменици са оближњег гробља.
– Постоји поуздана веза овог краја са тајним Редом витезова темплара, јер сва четири стране звоника, под његовим кровом и врло прецизно стилизовани прозори, имају облик крста у кругу – прича вајар прича Велибора Крстића из овог краја.
Над главним улазом у цркву, врло необична исклесана орнаментика: лево глава жене, десно мушка са осмехом, између њих два уздигнута лава, међу лавовима крстасти темпларски мач.