Balkanski Beneluks
– Predloženo udruživanje Albanije, Kosova, Makedonije i Crne Gore, a da to ne bude ” Velika Albanija” već zemlja koja će da proguta jug Balkana i spreči širenje EU
Vecernje novosti, 16. jun 2012.
Kako nije uspela da spreči izbore na severu Kosova i Metohije, vlast tzv. nezavisne države u Prištini odlučila se za radikalne mere protiv Srba preko Ibra. Prvo je u Kosovskoj Mitrovici instalirana Kancelarija tzv. Vlade Kosova, potom je Kfor gurnut da zatvara lokalne i seoske puteve Srbima u severenom delu grada i onih 70 kilometara prema administrativnoj međi. Da bi napokon Priština zvanično zabranila Goran Bogdanoviću, ministru za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije da dolazi u južnu pokrajinu.
To se sve radi istovremeno dok EU i SAD nagoveštavaju da bi srpski predsednik Tomislav Nikolić mogao negde u svetu da se sretne i razgovara sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom. Taj randevu dogovara Jelko Kacin, evropski izvestilac za KiM. I dok Evropa traži nastavak dijaloga Beograda i Prištine, američki posrednik Robert Kuper počeo je na svoju ruku da tumači raniji dogovor da tzv. nezavisno Kosovo može po svetu da nastupa samo uz fusnotu, da je srpska pokrajina.
Čuvari ljudskih prava sa Zapada nisu ni trepnuli, a kamo li mrdnuli na vest da demokrate iz Prišitine zabranjuju slobodu kretanja jednom srpskom ministru. Hašim Tači kao vladar Kosmeta ima odrešene ruke da radi šta hoće, odnosno šta mu Amerikanci dozvole, pa čak i da brani Goranu Bogdanoviću da dolazi kući. Jer, srpski ministar za KiM je rođen u Leposaviću kod grada Raška. U Leposaviću , sa one strane administrative međe, žive njegovi roditelji. I šta, ako mu se roditelji razbole, treba Tačija da moli za dozvolu da obiđe oca i majku.
I to je Evropa.
Reč je zapravo o američkoj okupaciji dela Balkana, koji SAD drže u nestabilnom stanju, kako bi urušavale Evropsku Uniju iznutra. Jer, pravljenjem divlje države Kosovo američki centri moći žele da Briselu uspore integracije i navuku glavobolju. Vidljivo je da kako Brisel ulaže napore da ojača EU, da su SAD tako produbljivale tenzije i krizu na Balkanu. Pored Kosmeta ta kriza se neprestano razvija na svim nivoima u dve države koje ni do danas nisu formirane. To su Makedonija, koja i dalje ima smešno ime – Bivša jugoslovenska republika Makedonija, i Bosna i Hercegovina, koja je zapravo američko pobačeno dete iz braka Hrvata i Muslamina, kome je srpski predsednik Milorad Dodik brat od muške tetke.
Pitanje je zašto Makedonija i Bosna i Hercegovina nisu konstituisane kao stabilne države? Zašto se tim problemom ne bavi Evropa, nego o tome samo “brine Amerika”? Zašto tzv. nezavisno Kosovo počinje da stvara državnu zajednicu sa Albanijom, a ima aspiracije da bude, prvo razjedinitelj Makedonije, a potom ujedinitelj prostora ispod Srbije i BiH? U Evropi je malo ko spreman da glasno govori o sudbini Kosmeta, Makedonije i Bosne, jer Brisel ne želi da se meša u interesnu zonu SAD.
Kako reče jedan prištinski politički analitičar, Vlada Kosova se nalazi u Ambasadi SAD u Prištini. I sve odluke o sudbini Kosmeta donose se u Vašingtonu i u Ambasadi SAD u Prištini. Hašim Tači kao premijer i predsednicom Atifete Jahjagom samo su portparoli Vašingtona. Da bi kao vladari preskočili unutrašnje probleme, ogromnu nezaposlenost, nelikvidnost, korupciju i albansku mafiju, Tači i Jahjaga smišljaju imperijalističke projekte, kojima pothranjuju albanske nacionaliste, teroriste i na Kosmetu, ali i u Albaniji. Prvo je Priština sa Tiranom dogovorila izgradnju zajedničke diplomatske mreže u svetu, pa zajedničkog auto-puta, potom istog udžebina za đake osnovnih i srednjih škola, stvaranje zajedničke države Velike Albanije, a sada i Prevelike Albanije.
– Kosovski i albanski predsednik su još 2009. godine dogovarali ”balkansku šengensku zonu”, odnosno bezvizni režim za Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju i Kosovo, koji bi se zasnivao na modelu regiona Beneluksa. Albanija, Kosovo, Makedonija i Crna Gora treba da se udruže u trajnu strukturu, sličnu Beneluksu, koja bi dala novi podsticaj pripremama za članstvo u Evropskoj uniji !
Ovo je ideja koju u zajedničkom tekstu objavljenom na portalu ”EU observer” iznose Ginter Felinger, austrijski ekonomista koji živi u Albaniji, i Ekrem Krasnići, novinar rođen na Kosmetu, koji živi u Briselu. Oni napominju da je važno ubediti svetsku javnost da predlog nije ”neka vrsta velike Albanije na mala vrata”.
– Moglo bi da se počne međuvladinim sporazumom Albanije i Kosova o stvaranju tehnokratskog sekretarijata za sprovođenje mera, koji bi pratio poziv Makedoniji i Crnoj Gori da se pridruže – predlažu Krasnići i Felinger.
Po njihovoj oceni, četiri susedne zemlje se dobro uklapaju – sve su veoma konkurentne kada je reč o privlačenju stranih investitora i imaju drugačiju istoriju i etničku mešavinu od Bosne i Srbije na severu. Prioritet nove strukture trebalo bi da bude trgovina i liberalizacija carina, borba protiv organizovanog kriminala, razvoj regiona, infrastruktura i razvoj regionalnog finansijskog tržišta. Glavni grad albanskog Beneluksa bila bi Priština.
Ovaj albanski Beneluks bi imao tržište za osam miliona ljudi sa slobodnim protokom robe, usluga, kapitala i ljudi, koje bi odmah donosilo korist, umesto da se čeka na pristup EU. Situacija je, ukazuje se, posebno loša na Kosovu, kao najmanje razvijenom – tvrde autori ove ideje i porede Kosomet sa Hrvatskom, koja je postigla pun teritorijalni suverenitet 1995. godine, a postaće članica EU 2013.
– Ako uzmemo u obzir da je Kosovo danas gde je Hrvatska bila 1995. godine, mogli bismo da predvidimo ulazak u EU 2030. To je predaleko”. Razvoj će, zaključuje se, biti mnogo brži ako se granice ”ostave po strani” i ekonomska saradnja, uz podršku EU i SAD, postane najviši prioritet četiri zemlje – kažu Ginter Felinger i Ekrem Krasnići.
Oni prećutkuju da u ovoj novoj priči iritira što to ne bi bio balkanski Beneluks, već – albanski, jer isključuje Srbiju, a podrazumeva Albaniju i susedne teritorije sa znatnim brojem Albanaca. Uostalom, danas u Skoplju, prestonici Makedonije živi više Albanaca, nego što ih ima u Tirani ili u Prištini. Savez Crne Gore, Kosova, Albanije i Makedonije, odnosno taj albanski Beneluks bio bi protivteža veza Srbije i BiH, ali i svakoj drugoj ideji koja se zove “Balkanska unija“, “Evroazijska unija” i čak Evropska Unija.
Ekonomije te četiri zemlje su slabe, zavisne su od EU i SAD, pa je ideja možda samo utešna nagrada Zapada za Albance. Istovremeno deset ministara spoljnih poslova EU, okupljenih u „Grupi za budućnost“, namerava da pretvori EU u saveznu državu, po uzoru na SAD, a da se sam jug Starog kontinenta kroji se po šnitu Beneluksa. Gde će tu biti Srbija, a gde Hrvatska, koja treba da uvede zvanični Beograd u EU – to niko ne zna, dok Amerikanci ne narede !?