Izdavac: Legenda, Cacak, 2004
Srpska smrt. Ulazak u Beograd. Droga vlada planetom. Kosmetsko carstvo.Evropa puni zatvore. Otrovana Amerika. Albanski klan u Svajcarskoj. Operacija Madrid. Ubistvo jugoslovenskog ambasadora. Kralj Zogu svercer oruzja. Dileri finansijeri OVK. Opljackana zemlja. Kosmetsko belo roblje. Proterivanje Srbije. Bela knjiga albanskih zlikovaca. Dokumenta. Ko je ko. Literatura. Biografija autora.
Kada sam pocetkom novembra 2003. godine razgovarao sa Florens Artman, portparolom Tribunala u Hagu, rekla mi je da ce na novim optuznicama biti sve manje Srba, a sve vise „ljudi iz nekadasnje Jugoslavije, pa i sa Kosmeta“. To je u Nisu, na jednoj svecanosti naredne nedelje potvrdio srpski ministar pravde Vladan Batic, koji je tokom 2003. godine vec imenovao specijalnog srpskog tuzioca za ratne zlocine. Tuzilac Vladimir Vukcevic otpoceo je u jesen 2003. godine, tri godine posle rata, u kome je Srbija izgubila privremeno svoju pokrajinu, vodenje istraznog krivicnog postupka protiv bivsih komandanata OVK Hasima Tacija, Agima Cekua i Ramusa Haradinaja, zbog osnovane sumnje da su pocinili krivicno delo genocida. A u predmetu Okruznog suda u Peci, smestenog u Leskovcu, protiv Haradinaja i drugih zbog sumnje da su izvrsili krivicno delo terorizma.
Ministar pravde Vladan Batic pozvao je tim povodom Harija Holkerija , novog specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju da, preko svog ovlascenog predstavnika, preuzme sudske spise s dokazima o odgovornosti imenovanih i drugih pripadnika OVK za zlocine pocinjene nad Srbima na Kosovu i Metohiji, radi eventualnog procesuiranja pred UNMIK-ovim pravosudem. Batic u pismu Holkeriju, dostavljenom i medijima, navodi da medu tim dokumentima ima desetine hiljada strana dokaznog materijala o zlocinima koje je nazvao „najmonstruoznijim posle Drugog svetskog rata“. Taj materijal na „nesporan nacin“ potvrduje odgovornost za vise od 7.000 teroristickih napada u kojima je ubijeno preko 1.200 ljudi, ranjeno oko 1.350, kidnapovano gotovo 1.000, proterano 340.000 nealbanaca, oteto ili spaljeno 107.000 kuca.
Ubijeno oko sedamdesetoro dece, da su pojedinim zrtvama ritualno odsecane glave, osnivani logori za Srbe, sruseno ili spaljeno oko sto pravoslavnih verskih objekata, oskrnavljeno vise stotina grobova. U meduvremnu, sva trojica albanskih terorista su bili uhapseni, u Budimpesti, Pristini i Ljubljani, ali su posle intervencije medunarodne zajednice, pre svega, UNMIK-a, pusteni na slobodu. Time je Srbiji udaren zestok politicki samar, zbog toga sto zeli da zastiti i svoj narod i svoju teritoriju.
Od pocetka svog postojanja, albanski separatisticki pokret oslanjao se na delovanje svoje mafije, koja je poslednjih decenija pustila duboke korene, ne samo u Evropi, nego i Americi. Primenjen je univerzalni model funkcionisanja terorizma u svetu, koji se, po pravilu, finansira iz mafijaskih poslova sverca droge, oruzja, ljudi i akcizne robe.
Neosporno je da su Taci, Haradinaj i Ceku, ne samo lideri albanskih terorista vec i albanske mafije, koja je glavni finansijer oruzane pobune Albanaca na Kosmetu poslednjih 15 godina. Izbijanjem oruzanih sukoba na Kosmetu i jacanjem teroristicke organizacije OVK, tokom 1998. i 1999. godine pojacana je aktivnost siptarskog podzemlja u Evropi, narocito u krijumcarenju narkotika. Prema podacima Interpola siptarska mafija je tokom 1999. godine na svercu droge vec zaradila 38 miliona dolara.
U medjuvremenu, i pored albanske secesije Kosmeta i njegove okupacije od strane Kfor i medjunarodnih snaga, juzna srpska pokrajina je postala glavno zariste mafije u Srbiji i na Balkanu. Albanska droga je otvorila vrata srpske prestonice i omogucila ulazak albanske mafije u Beograd. A za njom se, kako predvidjaju analiticari politickog nasilja, moze ocekivati i ulazak albanskih terorista.
Pored sirenja narkomanije, druga opasnost koja preti i Srbiji od albanskog podzemlja jeste njeno ukljucivanje u politicki zivot na Kosmetu, a i u tim zemljama. Dobar deo tog narko – kapitala vraca se na Kosmet kao investicija u separatizam i tzv. Republiku Kosmet. Sponzori, ne samo siptarskog separatizma su i mnoge tajne sluzbe velikih drzava, koje preko profita iz droge, sufinansiraju svoje politicke akcije u drugim drzavama. Glavni podstrekaci, medutim, nalazili su se u Pristini i u Tirani.
Strah od siptarske narko-mafije nije devedesetih godina bio karakteristika samo Jugoslavije vec i Starog kontinenta, pa cak i mocne Amerike.
Sve do pocetka osamdesetih problem siptarskog krijumcarenja narkotika sa Bliskog Istoka preko Balkana i Evrope do SAD, bio je sporadicna pojava, kojom su se bavili jugoslovenski carinici i policajci. Tada su Siptari kao kuriri i dileri bili samo najamnici turske mafije, a ponekad i bugarskog drzavnog podzemlja.
Kada su, medutim, albanski emigranti i nacionalisti na Kosmetu, a pre svega, u Albaniji i inostranstvu shvatili da droga moze da bude izvor finansiranja politickog nasilja na putu ka projektu Velike Albanije, krijumcarenje je postalo profesija organizovanog siptarskog podzemlja.
Kako tvrde neki srpski policajci, jos krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina, jugoslovenska Sluzba drzavne bezbednosti koristila je siptarske veze u Turskoj radi sverca droge, koja je ilegalno prodavana u Nemackoj. Tada se u jugoslovenskoj tajnoj policiji smatralo da narkomanija nije bolest komunizma, vec samo kapitalizma, pa su Siptari sa Kosmeta uvuceni u ovaj posao pravljenja „crnog novca“ da bi se rizik od hapsenja sveo na minimum. Tako se dogodilo, tvrde pojedini policajci, da je jugoslovenska tajna sluzba izgradila prvu kariku u krijumcarkom kanalu narkotika na danas vec cuvenom Balkanskom putu. Vrlo brzo, jacanjem finansijskog pre svega, siptarskog podzemlja na Balkanu, u Evropi i svetu, ova karika u turskom lancu se kida i Siptari pocinju, devedesetih godina, da rade sami i samo za sebe i Veliku Albaniju. Takvu drzavu eksperti za narkomaniju i narko-mafiju nazvali su Heroinska republika.
Smrt koju su sejali sirenjem narkomanije, na primer, u jednoj bogatoj Svajcarskoj, gde siptarska narko-mafija ima snazno uporiste, vrlo brzo se pretvorila u balkansku smrt, jer je od profita finansiran separatisticki pokret i prvo teroristicka Oslobodilacke vojske Kosmeta – OVK, a potom Albanske nacionalne armije – ANA koja je u poslednje dve godine ubila u pokrajini i Srbiji preko pet stotina ljudi. I Srba i Siptara.
Kraj dvadesetog veka Siptari, i u Albaniji, i na Kosmetu, docekali su kao saveznici najace drzave sveta Amerike. CIA i Petnagon direktno su vojnicki i finanisjki pomagali Siptare toliko da su pokusali da od OVK nacine armiju i pesadiju za NATO invaziju na Jugoslaviju. Zapad nije davao svoj novac za program „obuci i naoruzaj“ vec je dozvoljavao da siptarsko podzemlje samop pravi pare i placa svoje nacionalisticki pokret. Taj posao je, uglavnom, obavljan u Evropi i SAD, pa se tako i Zapad nasao pod udarom sipterskog narko-kartela. Kada je na pragu leta 1999. Evropska policija – Evropol zajedno sa americkim FBI i DEA, odlucila da zaustavi siptarsku narko-mafiju u sejanju smrti i po svetu, bilo je vec kasno. Siptarsko podzemlje se u dvadeset prvom veku pretvorilo u drzavu za sebe. Potrebno joj je jos samo bilo da proglasi svoju drzavnu i nacionalnu nezavisnost.
I dok su OUN i SAD oklevali da rese status ove srpske pokrajine, u zimu 2003. godine, to glavna tuziteljka haskog tribunala Karla del Ponte izjavila je u Becu, govoreci o Kosovu, da ce pocetkom 2004. godine poceti sudenje protiv jednog osumnjicenog Albanca, da su pripremljene jos tri optuznice i da je u dva slucaja istraga jos u toku.
Autor,
Na Svetog Nikolu 2003. godine