Jataci srpskih begunaca. Australijski kicosi. Severni vetar u Bosni. Momci zaplasili Bugarsku. Kum albanske mafije. Nepozeljni Milutin Jankovic. Pink Panter iz Londona. Lov na Vuka. Naslednici Stevice Markovica. Pauk iz Pariza. Kralj holandskog podzemlja. Bratstvo u krvi. Vlasnik crvenog fenjera. Ciganski klan. Tvrdokorni crnogorac. Tajanstveni doktor Risovic. Srpski legionari. Krvavi Suboticani. Nezgodni stranci. Norveski makroi. Ruski prijatelji. Americki heroji. Smrt u dezeli. Spanski uhapsenici. Stradanje Milana Jevtovica. Prijatelj Dzona Gotija. Poslednji Arkanov prijatelj. Sumnjivci iz Stokholma. Ubio zbog zene. Licnosti i dogadjaji.
Londonski advokat Djovani di Stefano, koji brani britanske mafijase i holandske dilere drogom tvrdi da su Srbi i Albanci su danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope. Da li mu treba verovati? Ako je suditi po cinjenici da Interpola traga za 350 lica srpskog porekla, onda je „djavolji advokat“, kako ga Britanci zovu, mozda u pravu.
Ima za to i dosta primera. Beogradjanin Milan Stojanovic, zvani Alan, optuzen je da je 28. marta 2002. godine u Mombasi u Keniji ubio Kamaldina Akasu, sina Ibrahima Akase, takodje, likvidiranog vodje najveceg africkog narko-kartela. Stojanovica su 12. novembra u luksuznom hotelu u Najrobiju uhvatili i predali policiji Tinta i Baktas Akasa, sinovi ubijenog narko-barona, koji su tada tvrdili da je on, pre sest godina, u Amsterdamu ubio i njihovog oca. Stojanovic je rodom iz beogradskog naselja Zeleznik, a otisao je iz Srbije pre 20 godina. Poseduje francuski pasos i pasos SCG.
Bugarske vlasti odlucile su da proteraju Srbina Budimira Kujovica (35), koji je uhapsen u Varni zbog sumnje da je organizovao proizvodnju i krijumcarenje sinteticke droge, a „njegovo prisustvo predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost i javni poredak zemlje“.
Kujovic je, prema saznanjima bugarske policije, imao profitabilni biznis sa sanitetskim materijalom i automobilima a zaradu je koristio za kupovinu sirovina za proizvodnju sinteticke droge.
Zemaljski sud u Becu izrekao je kaznu od sest i po godina zatvora Miti T. (38), poreklom iz Srbije, koji je za vreme pauze za rucak krao stvari iz sakoa i mantila sluzbenika po beckim kancelarijama. On je uvek delovao po istoj metodi – ulazio bi u prazne kancelarije, pretresao sakoe i mantile i iz njih vadio novcanike i druge vredne predmete. Na taj nacin napravio je stetu u visini od 200.000 evra. Vest i bezazlen neki covek ovaj nas Mita.
Novi momenat je sto Srba ima i medju narodima koje mnogo ne tolerisemo. Najmanje deset drzavljana Srbije i Crne Gore izdrzava dugogodisnje kazne zatvora uz Brazilu, najvise zbog ucesca u krijumcarenju narkotika. Svi dosad uhapseni drzavljani SCG u zatvorima u Brazilu radili su za albansku narkomafiju. U Ceskoj je jedan Srbim kum albanske narko-mafije. Ocito je da kriminal ne poznaje rasne, nacionalne i drzavne granice.
U Svedskoj je najgore. Tamo vec deset godina traje rat protiv srpske mafije, u kome je ovog leta likvidiran i poslednji vitzek kocke, poznat po nadimku Pera Gica.
Nema zemlje sveta u kojoj nema nasih ljudi, ili visoko na tronu popularnosti ili cak i iza resetaka. Ova knjiga je zbirka prica o ljudima koji su vodjeni svojim avanturistickim duhom doziveli da postanu belosvetski tipovi.
Autor
Beograd 10. septembar 2005.
(izvod iz knjige)
Jataci srpskih begunaca
U zemlji gaucosa uhapseni su proletos Milan Lukic i Nebojsa Minic, srpski parapolicajci, osumnjiceni za kriminal i ratne zlocine. Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije pokrenulo je istragu o tome kako je haski optuzenik Milan Lukic, vodja paravojnih jedinica „Beli orlovi“ i „Osvetnici“, dosao do originalnog pasosa Srbije i Crne Gore na ime Goran Djukanovic. Policija ce, prateci kretanje Milana Lukica i nacin na koji se obreo u Argentini, pokusati da rekonstruise mrezu osoba koje skrivaju ili pomazu u skrivanju haskih optuzenika.
Strucnjaci za bezbednost iz Beograda, medjutim, smatraju da MUP Srbije nece uspesno okoncati ovaj posao, jer je Milan Lukic bio saradnik srpske tajne policije. A sluzba drzavne bezbednosti ne dozovoljava da se njene tajne otkriju.
Milan Lukic je uhapsen u Buenos Ajresu nakon povratka sa aerodroma, gde je isao da saceka suprugu i kcerku. Imao je iznajmljen stan u luksuznoj cetvrti grada pod nazivom Rikoleta, a prema nekim podacima, kod njega u stanu je pronadjena suma od 250 hiljada evra. Sam Lukic je pred sudom u Buenos Ajresu priznao da je u Argentinu usao iz Brazila sa pasosem SCG na ime Goran Djukanovic.Ovaj pasos izdat je u Sremskoj Mitrovici, i proglasen nevazecim, jer je ukraden u Budvi.
Haski tribunal je 1998. godine protiv Milana Lukica, brata Sredoja, kao i jos dvojice pripadnika „Osvetnika“ podigao optuznicu zbog zlocina protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja rata. Nakon podizanja optuznice, braca Lukici su, uprkos poternici, cesto vidjani u Obrenovcu, a povremeno i u Visegradu.
U Argenitini je u martu 2005. uhvacen i Nebojsa Minic, pripadnik paravojne formacije „Munje“. Argentinske vlasti pratile su ga tri meseca na osnovu dojave americke organizacije Hjuman rajts voc da je mozda umesan u ratne zlocine. Minic je rodom iz Peci, ima 40 godina i nadimak Mrtvi. Pretpostavlja se da se to desilo izmedju 1991. i 1996. godine tokom kojih je Minic bio na ratistima u Hrvatskoj i Bosni. Prema recima Natase Kandic, borca za ljudska prava Minic je najodgovorniji za ubistvo sestoclane porodice Baljaj, izvrseno 12. juna 1999. godine. U trenutku hapsenja, Minic je imao pasose na imena Goran Petrovic i Vlada Radivojevic Savic.
Novinari su posetili Minica u bolnicu u Mendozi, gde se leci od side. Minic, koji po telu ima brojne tetovaze, istetovirao je na grudima rec „mrtvi“. Predstavnik policije u Mendozi Omar Peres Boti saopstio je da je Minic iz Bolivije preko Cilea dosao u septembru 2003. u Mendozu, gde je imao vise prodavnica i ziveo s jednom Argentinkom.
Beogradski advokat Borivoje Borovic naglasava da je Lukic u skrivanju i prebacivanju za Argentinu sasvim sigurno imao podrsku nekoga iz drzave:
– Ne cudi me sto je pronadjen u Argentini, jer je ta zemlja uz Juznoafricku Republiku jos od perioda posle Drugog svetskog rata najpogodnije utociste za raznorazne kriminalce.
Boza Spasic, bivsi inspektor SDB Jugoslavije, svedoci da je tajna policija svojim saradnicima davala pasose na lazna imena, da bi se skrivali u inostranstvu i da bi gradili svoju novu biografiju. I Lukic, i Minic su se predstavljali kao biznismeni, koji su u Juznu Ameriku usli preko Juznoafricke republike.
Useljavanje Srba u Juznu Ameriku pocelo je krajem prve polovine XIX veka nakon sto su zemlje ovog dela sveta stekle nezavisnost. Prvi srpski doseljenici bili su mornari, iz Boke Kotorske i Dalmacije, koji su na brodovima, pod raznim zastavama, stigli do juznoamerickih obala. Na tlo Juzne Amerike prvi je stupio Dubrovcanin, Brazilije Braseljic.
Posle 1945. godine emigracija Srba u Argentinu svela se na politicke emigrante i raseljena lica. Do 1957. godine u Argentinu je uslo najmanje 14.200 emigranata iz Jugoslavije, a prema popisu stanovnistva iz 1960. godine ta cifra je dostigla 36.661 lica. U to vreme, dve politicke licnosti, koje su pre i u toku Drugog svetskog rata bile znacajne u Jugoslaviji, Milan Stojadinovic i Ante Pavelic, nasle su utociste u Argentini. Dve godine kasnije, Stojadinovic je pokrenuo list „El ekonomista“, u kome je saradjivao i slavni pisac Milos Crnjanski.
U glavnom gradu uspesni su bili samo brodovlasnici, braca Nikola i Miho Mihanovic i par ljudi njima privrzenih, jer su kod brace bile koncentrisane konzularne obaveze, ali i privilegije Beca. U provinciji, srpski doseljenici su bili poljoprivrednici, najvise u okolini Santa Fea i u Patagoniji, gde su se bavili stocarstvom. Zbog velike udaljenosti taj srpski „puk“ nije mogao znacajnije da ucestvuje u radu jugoslovenske kolonije.
Temelji pravoslavlja u Argentini postavljeni su medju srpskim iseljenicima tek posle Drugog svetskog rata. Prva crkveno-skolska opstina i pravoslavna crkva Rodjenje Presvete Bogorodice, koja je prvo bila smestena u privatnoj kuci jednog doseljenika, gradjena je od 1986. i osvestana decembra 1995. godine. Inicijativu je dao prota Radojica, a gradio je protosindjel Dositej Motika, zajedno sa predsednikom opstine, Jovanom Vuckovicem i parohijanima dr Borom Avramovicem, Nadom Milovic i Miloradom Zicicem i porodicama Adamovic, Maric, Babic, Marjanovic, Radis, Radic. Podrsku su dali i mitropolit Dositej, zatim episkop Mitrofan i Patrijarsija iz Beograda. Novi hram je kopija crkve kralja Milutina iz manastira Studenica. Paroh je jerej Sava Bosanac. Predsednik Crkveno-skolske opstine je Nikola Radis, djakon, inace, rodjen u Argentini. Ktitora hrama su dr Borivoje Avramovic i Ljubica Adamovic, a porodica Avramovic je odlikovana i ordenom Svetog Save prvog reda.
U argentinskoj pokrajini Djako ima nekoliko hiljada Srba: u Mocagaju, Rezistenciji, Montenegrinu, Korijentesu i Sanzpenji. U nevelikoj crkvi Sveti Nikola sluzbuju otac Savo i otac Nikola. Parohiju od oko 350 parohijana i crkveno-skolsku opstinu, pored prota, vodi i predsednica Darinka Nikcevic, veoma ugledna Srpkinja u ovoj pokrajini.
Posle Drugog svetskog rata, srpski iseljenici u Argentini formirali su i Srpsko kulturno drustvo Sveti Sava, koje je vodio Drago Vukojcic. U provinciji Santa Fe radio je i Jugoslovenski pravoslavni centar, ciji je predsednik bio Mitar Gvozdenovic, dok je Jugoslovensko drustvo „Njegos“ vodio Danilo Markovic. Znamenito ime u argentinskoj kulturi bila je prevodilac Silvija Monros-Stojakovic, potomak Salvadora Dalija i profesor Rade Ubavic sa Jelskog univerziteta Harim Bingam, koji je u Andima otkrio grad Macu Picu, poslednje skroviste Inka pred najezdom spanskih osvajaca. Beogradski inzinjer dr Ubavic je govorio sedamnaest jezika, bio je veliki prijatelj Inka i autor knjiga „Hram Boga Sunca“, „Manastir Suncevih nevesti“ i „Blago Inka“. Ziveo je u Buenos Airesu, a umro je u Beogradu 1964. godine.
Decenijama je Argenitina bila sigurno utociste za srpske begunce, emigrante, ali i ratne zlocince iz Drugog svetskog rata. U Argenitini su se od ustasa skrivali Ante Pavelic, poglavnik NDH i Ivo Rojnica, komandant logora u Dubrovniku, kog SCG i danas potrazuje od ove drzave.
Posle bekstva iz Hrvatske 1945. godine, Rojnica se skrasio u Argentini, gde se krio pod imenom Ivan Rajcinovic, a u javnost je dospeo posle posete Tudjmana Argentini 1990. godine. Hrvatski vrhovnik je Rojnicino ubijanje i proterivanje Srba i Jevreja iz Dubrovnika 1941. godine, posle osamostaljenja Hrvatske 1991. godine nagradio titulom hrvatskog „veleposlanika“ u ovoj latinoamerickoj zemlji.
Poznati hrvatski „lovac“ na ratne zlocine iz drugog svetskog rata Alen Budaj iz Pozege, otkrio je u Argentini i trag Milivoju Asneru, ustaskom zlikovcu odgovornom za smrt velikog broja Srba i Jevreja u Slavoniji. Zlocini Ive Rojnice i ustasa u Dubrovniku 1941. godine bili su inspiracija Lordanu Zafranovicu da krajem osamdesetih godina snimi film „Okupacija u 26 slika“. Od strane nove HDZ vlasti, koja je osamostalila Hrvatsku 1991. godine, film je negativno ocenjen i poznati hrvatski reziser Zafranovic je do danas nepozeljan u Zagrebu.
Odbegli poglavnik NDH Ante Pavelic se posle 1945. u Argeniti skrivao 11 godina. Od ukradenog zlata u Hrvatskoj poglavnik je sebi i svojoj familiji sagradio jednu modernu vilu u mestu zvanom Loma de Palomar, provinciji Buenos Ajresa. Titova vlada je 1951. godine zahtevala izrucenje Pavelica jer je imala pouzdane informacije da je cilj njegovog bekstva iz Evrope bila prestonica Argentine. Medjutim, Peronova vlada je ovaj zahtev odbila s obrazlozenjem da njihove vlasti nisu mogle utvrditi njegovo mesto boravka te da se Pavelic, najverovatnije i ne nalazi u ovoj zemlji. Sva dotadasnja nastojanja da se Pavelic pronadje ostala su bez uspeha, jer je Argentina tada bila zemlja vecnog zaborava.
Istovremeno svoje skroviste u Argeniti imao je i odbegli predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinovic, koji se u Buenos Arivesu proslavio kao bankar i vlasnik dnevnog lista. A iza 1945. u Argenitu su izbegli i cetnici, koje je predvodio vojvoda Jovovic. Prema podacima iz arhive Ozne, mnogo od ovih srpskih begunaca saradjivali su sa srpskom tajnom policijom, pa i sam Milan Stojadinovic.
Srpska tajna policija je upravo preko sradnika u emigraciji otkrila Pavelica u Argentini pocetkom 1957. godine. Preko jednog bivseg italijanskog generala vest je prenesena jednom srpskom emigrantu, koji se u vreme rata kao dobrovoljac borio u Africi. Od tog momenta cetnici na celu s Jakovom Jovovicem pocinju da pripremaju atentat, za koji se dobrovoljno javio Blagoje, njegov brat. S Blagojem Jovovicem je bio odredjen i Milo Krivokapic za likvidatora poglavnika. Odluku o atentatu donesli su celnici srpske tajne policije u Beogradu.
– U sredu 10. aprila 1957. godine u mestu zvanom Lomas de Palomar, u provinciji Buenos Airesa, tesko je ranjen sa dva revolverska metka zloglasni krvolok Ante Pavelic. Atentat je izvrsen u 9 casova uvece u neposrednoj blizini njegove kuce. I to bas istoga dana, kada se navrsavala godisnjica proglasenja NDH. Pomenutoga dana Pavelic se vracao svojoj kuci i kada je bio udaljen svega 100 metara od iste nepoznato lice ispalilo je na njega 6 revolverskih metaka, od kojih ga je jedan ranio u kicmu, a drugi u plecku.
Od tih rana Ante Pavleic je preminuo nekoliko meseci kasnije u Madridu, gde se lecio. A atentator Blagoje Jovovic, preminuo je 2. juna 1999.
To istorijsko iskustvo kazuje da je Argenitina oduvek bila jatak srpskih begunaca, i da uopste ne cudi, sto su se i novi begunci, Milan Lukic i Nebojsa Minic skrivali u ovoj zemlji, gde tajna policija Srbije i danas ima jake veze.
Nisu samo Lukic i Minic trazene licnosti svetskog ranga srpskog porekla.
Londonski advokat Djovani di Stefano, koji brani britanske mafijase i holandske dilere drogom tvrdi da su Srbi i Albanci su danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope. Da li mu treba verovati?
Dusan Simic, drzavljanin SCG, star 34 godine, uhapsen je zimus u gradicu Meze, u Italiji, dok je pokusavao da opljacka tri kuce. Zajedno sa njim uhvacen je i jedan kriminalac iz Moldavije. Simic je poreklom iz Beograda i ilegalno je nastaljen u Milanu. U njegovom automobilu italijanski karabinjeri su pronasli kompletnu opremu za obijanje stanova.
– Italija je zemlja u kojoj radi srpska lopovska mafija. Njeno sediste je u Milanu, ali njene ekipe prosjaka, dzeparosa, lopova i razbojnika deluju sirom Apeninskog kontinenta. Karabinjeri pretpostavljaju da u srpskoj lopovskoj mafiji ima oko 2.500 ljudi iz SCG – rekao mi je Milan Saric, sudski tumac iz Milana.
Slicna situacija je, ako je verovati statistici, i u drugim evropskim drzavama, gde hara srpska mafija. U Austriji je, na primer, za sedam meseci ove godine zabelezeno je 39.121 osoba koji su pocinili krivicna dela u toj zemlji, a medju njima je i dalje najvise gradjana iz Srbije i Crne Gore – 5.111. Slede zatim drzavljani Nemacke (4.256), Turske (4.187) i Bosne i Hercegovine (3.021). Dok je u samoj Svajcarskoj registrovani cak 7.000 ljudi sa naseg podrucja, kao pocinioci krivicnih dela.
Scena dostojna americkog trilera odigrala se u stvarnosti u beckom kvartu Favoriten u 20. februara 2003. kada je na kraju ostalo cetvoro mrtvih. Zivan P.(48), diplomirani inzenjer, sacekao je u blizini njenog stana svoju doskorasnju zivotnu saputnicu Nusretu (40), koja se dovezla u crvenom „sitroenu“, sa sinom Dejanom Z.(18) i Nemcem Mihaelom H.(52).
Cim ih je ugledao, Zivan je otvorio rafalnu paljbu iz „skorpiona“. Mihael H. je pokusao da pobegne dodajuci gas, ali su ga meci sustigli, kao i ostalo dvoje. Posto je otvorio vrata automobila i video da je Nusreta mrtva, Zivan je ispalio metak sebi u desnu slepoocnicu, iz pistolja ruske proizvodnje.
Uprkos tvrdnjama nekih ocevidaca da je iz crvenog „sitroena“ vatrom iz pistolja odgovoreno na Zivanove rafale iz „skorpiona“ i da je on poginuo, vodja istrage dr Ernst Gajger je ubedjen da se ipak ubio. Nemoguce je da je u takvoj situaciji neko uspeo da Zivana pogodi u slepoocnicu. Policajci su ubedjeni da je u pitanju ljubomora, jer je Zivan donedavno ziveo s Nusretom. Ocevici opisuju stravicni prizor posle pucnjave: kraj izresetanog automobila lezala je plava zena, malo dalje muskarac u besprekornom crnom odelu u lokvi sopstvene krvi. Nesrecni Dejan preminuo je do bolnice.
Austrijska policija na granicnom prelazu Spilefeld uhapsila je, na osnovu medjunarodne poternice, Dragana Jelicica (26) osumnjicenog za trostruko ubistvo i druga krivicna dela pocinjena na teritoriji Srbije. On je trenutno u zatvoru u Gracu, a odatle ce narednih nedelja biti isporucen vlastima SCG.
Kako se u zapadnim zemljama kriminalci ne vode po nacionalnom poreklu, to se vrlo cesto desava da se drzavljani SCG i delinkventi iz nekadasnjih republika, u policijskoj i sudskoj evridenciji vode kao Jugosloveni.
– U Evropi se danas javno govori se o „krajnje nepredvidivoj jugo-mafiji“ kao „jednoj od najnasilnijih kriminalnih organizacija“. Nju cine, pre svega, Albanci sa Kosmeta i sa juga Srbije, potom Srbi dezerteri i delinkventi, Romi izbeglice iz SCG, a zatim Muslimani iz Sandzaka – izjavio je nedavno holandski kriminolog Evart Holderberg.
Visi sud u pariskom predgradju Nanteru osudio je lane tri drzavljanina Srbije i Crne Gore i jednog Francuza na stroge kazne zatvora zbog sverca oruzjem, posle zaplene 2000. godine u jednoj garazi petnaest raketnih bacaca koje su doneli iz Beograda. Dragan Petrovic (43), „mozak“ bande i njegov prijatelj Stevan Bogdanic (37) osudjeni su na po sest godina strogog zatvora sa zabranom boravka u Francuskoj, javlja AFP. Dominik Kloter (32) osudjen je na 18 meseci zatvora, od toga 13 uslovno, a Goran Vasic (33), vlasnik pomenute garaze, na tri godine zatvora, od toga dve uslovno.
Pored izdrzavanja kazne, Vasic mora i da plati novcanu kaznu od 34.355 evra. Policija je otkrila raketne bacace 28. novembra 2000. godine u centru za kontrolu automobila u Nanteru. Oni su tada pronasli i eksploziv, detonatore i 7.000 tableta ekstazija koje je tu sakrio Kloter.
Srbi haraju svetom
Na listi svih kriminalaca sveta u Interpolu nalazi se danas 350 drzavljanina SCG, koji aktivno deluju u Svedskoj, Holandiji, Svajcarskoj, Nemackoj, Italiji, Ceskoj, Australiji, SAD, Velikoj Britaniji i cak Japanu. U prolece 2001. godine jedan Srbin je usao u britansku crnu hroniku kao rekorder. Inzenjer Radomir Lukic (41), poreklom Srbin, ojadio je „British Telecom“ za tri miliona funti (oko 10 miliona maraka ili pet miliona dolara) sto je najveca pljacka u istoriji ove kompanije.
Ovaj ekspert za mobilne telefone uhapsen je zbog stete koju je napravio programiranjem elektronskih cipova na „pri pejd“ aparatima, cime je omogucio neograniceni broj besplatnih poziva na BT mobilnoj mrezi, pisale su u sredu britanske novine „Fri metro“.
Prema izvestaju Odeljenja za nacionalni kriminal ova prevara je do sada najveca pljacka koja se dogodila u oblasti telekomunikacija u Velikoj Britaniji. Lukic, koji je osudjen na kaznu zatvora od 30 meseci, bavio se i piratstvom u oblasti kompjuterskih igrica, a dekodiranjem je omogucavo i besplatno koriscenje kablovske televizije.
Uhapseni inzenjer ziveo je u gradu Loborou u okrugu Lihtersir, gde je vodio privatnu firmu. Za potrebe svoje „fabrike“ visokosofisticirane opreme koristio je i kucu svoje tazbine, citirao je „Fri metro“.
Niko ne zna precizno koliko drzavljana SCG je u svetu registrovano kao delinkventi. Takve podatke nismo zvanicno uspeli da dobijemo ni od MUP-a Srbije, kao ni od Ministarstva inostranih psolova SCG, cije se ambasade i konzulati bave pravnom zastitom nasih gradjana koji u inostranstvu dolaze pod udar policije i pravosudja.
Londonski advokat Djovani di Stefano, koji brani britanske mafijase i holandske dilere drogom, medjutim, tvrdi da su nasi kriminalci danas medju najpoznatijim na Starom kontinentu:
– Srbi i Albanci su danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope. Oni kontrolisu trgovinu drogom, ljudima, izvode razbojnicke pljacke i bave se placenim likvidacijama. Grupa „Pink Panter“ je, na primer, danas najpoznatija i najuspesnija srpska banda u Britaniji.
Kako smo, medjutim, nezvanicno saznali u Interpolu, u svetu danas ima oko 3 miliona poternica za licima sumnjive kriminalne biografije. Medju njima ima oko 350 drzavljana SCG. Dok se broj gradjana SCG, koji su prekrsajno i krivcno gonjeni u svetu krece oko 32.000. Uspeo sam zahvaljujuci nasoj policiji da utvrdimo da Srbi kao organizovani kriminalci samostalno deluju u Italiji, Holandiji, Nemackoj, Austriji, Australiji, SAD i delimicno u Svedskoj.
Pred sudom u Pragu ove godine je nastavljeno sudjenje bandi provalnika s prostora bivse Jugoslavije za provale u 150 luksuznih vila, izmedju ostalih i drzavnu vilu predsednika donjeg doma ceskog Parlamenta Vaclava Klausa.
Sudjenje sedmorici clanova ove bande, koji tvrde da su drzavljani SCG, izazvalo je veliku medijsku paznju, s obzirom na neverovatnu drskost da bez obzira na sve alarme i zvanicne telohranitelje upadnu u vilu treceg po rangu najviseg ceskog drzavnika.
Zrtva ove bande je prema navodima istrage i optuznice bio i decenijama najpopularniji ceski pevac Karel Got. Ukupna steta se ceni na oko 30 miliona evra u preracunu, a optuznica ih tereti za ilegalno posedovanje oruzja, provale, kradje, falsifikovanje dokumenata, s obzirom da su u Cesku usli s laznim pasosima.
Grcka policija je saopstila da je uhapsila naseg drzavljanina Srdjana Janica (24), za kojim je tragala zbog kradje robe vrednosti vece od 500 miliona drahmi (2,9 miliona maraka), iz radnji i stanova u Atini.
Janic je uhapsen je u svom stanu, u atinskoj primorskoj bogataskoj cetvrti Vula. Policija je saopstila da je on osumnjicen zbog provale u 20 radnji i 10 stanova. Janic je prilikom saslusanja izjavio da su on i jos dva jugoslovenska drzavljanina Bojan Markovic i Zoran Nikolic, za kojima policija traga od marta 1999. godine, cinili bandu koja je krala odecu i elektroniku iz prodavnica i stanova.
Nemacka policija je, na primer, nedavno rasturila jednu medjunarodnu bandu od 35 clanova koja se bavila ilegalnim transportom ljudi iz zemalja bivse Jugoslavije u Nemacku. Kolovodje ove bande bili su Mirjana S. 45-godisnja drzavljanka Srbije i Crne Gore i 33-godisnji Nemac. Oni su uhapseni u Nemackoj, dok su jos dva vazna clana ove bande pobegla u Srbiju Jedan romski izbeglica iz bivse SFRJ vec godinama rukovodi „operacijom dzeparenja“ po podzemnoj zeleznici u Londonu, angazujuci na tim „poslovima“ 30 clanova svoje brojne porodice, ukljuciv i sedmogodisnje devojcice, javio je nedavno londonski „Tajms“. Britanska policija je kao vodju ovog „dzeparoskog lanca“ identifikovala Vasketa Besica (34), koji je u iz bivse Jugoslavije u Britaniju, dosao preko Dovera u jesen 1999. s laznim hrvatskim pasosem.
U Kelnu je uhapseno 20 „Jugoslovena“, pripadnika bande koja je pljackala prodavnice u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. Prema policijskim navodima, grupa drzavljan SCG je samo u protekla dva meseca iz juvelirskih i krznarskih radnji u vise od 35 provala opljackala robu vrednu najmanje 15 miliona maraka. Policija u Stutgartu uspela je da razbije lanac preprodavaca ukradenih i otetih skupocenih limuzina koje su potom zavrsavale u Bosni. Bandu su cinili kriminalci sa prostora SCG i bivse Jugoslavije, a prve procene pokazuju da su samo tokom prosle godine ovakvim biznisom „obrnuli“ oko 400.000 maraka. – To su inteligentni lopovi – kaze policijski funkcioner Volfgang Neher, objasnjavajuci da oni nisu posezali za nasiljem, vec su razvili „briljantnu strategiju oduzimanja automobila“ na moderan nacin.
Dvojica uhapsenih preprodavaca, za koje se samo kaze da su „Jugosloveni“ stari 25 i 29 godina, angazovali su jednog 20 – godisnjeg Nemca da za njih otima nove automobile iz salona za prodaju, posto bi prethodno od prodavaca zatrazio da ih isproba. Trik je gotovo uvek uspevao i desetine skupih „mercedesa“ i „audija“ otislo je na Balkan.
– U svajcarskim zatvorima danas ima veliki broj drzavljana SCG, ali i mnogo drzavljana drugih balkanskih zemalja koji se predstavljaju kao Jugosloveni iz SCG. Tako se najcesce predstavljaju kosmetski Albanci, pa je u svajcarskoj podzemlju danas jako tesko razdvojiti srpske i siptarske kriminalce, jer policija retko kada utvrdjuje i govori o pravom nacionalnom poreklu uhapsenih stranaca. Prema zvanicnim podacima poslednjih godina u Svajcarskoj je registrovano oko 7.000 nasih ljudi koji su prekrsili zakon – rekao nam je Tomislav Peric, jedan od srpskih aktivista u Svajcarskoj.
Prema njegovim saznanjima, Srbi i drugi drzavljani SCG se u ovoj zemlji najcesce bave trgovinom narkoticima, kradjama, razbojnistvima, ali i ubistvima.
– Nedavno je policija u Cirihu, na primer, uhapsila jednog momka, jer je vozio svoj dzip brzinom od 110 kilometara na sat. Ispostavilo se da je to Albanac, star 23 godine, bez posla, ali vlasnik dzipa i jos dva automobila. Ima zenu i troje dece u Svajcarskoj, i ilegalno se bavi drogom. Drugi slucaj, koji je uzbudio Svajcarce, jeste ubistvo koje se dogodilo na gradskoj autobuskoj stanici u Cirihu. Jedan Srbin sa Kosmeta je pred svojom cerkicom usmrtio svoju zenu, jer je sumnjao da se prostituise – podseca nas Tomislav Peric.
U Svajcarskoj je, na primer, letos uhapsen Mileta Miljanic zvani Majk iz Barajeva kod Beograda, sluzbeno oznacen kao jedan od najvecih evropskih narko-trgovaca. Miljanic je uhapsen po medjunarodnoj, crvenoj Interpolovoj poternici koja se raspisuje za najopasnije svetske kriminalce. Za ovim covekom koji inace ima srpsko, ali i americko drzavljanstvo, traga i Grcka. Naime, pre nekoliko godina u Atini je zaplenjena fantasticka posiljka od 114 kilograma kokaina, za koji se tvrdi da je Miljanicev. Letos je u spektakularnoj akciji nemacke policije, a po poternici Interpola uhapsen i Zoran Jaksic iz Zrenjanina, jedan od vecih evropskih narko-dilera i Micanicev saradnik. Nemacka policija je Jaksica uhapsila dok se vozio automobilom i kod njega je pronasla oko devet kilograma kokaina.
– Interpol iz Svajcarske danas traga po svetu za devetoricom drzavljana SCG. To su Slavko Djukic, odbegli zatvorenik, rodjen 4.maja 1958, visok 186 centimetara i Stanisa Zivkovic, takodje, begunac iz zatvora, koji je nestao u aprilu 2000. godine. Crnomanjast je i visok 175 cantimetara. Svajcarcima su sa robije utekli i Bekim Rustoli i Hodza Ismail, obojica sa Kosmeta. Na poternicama Interpola u Svajcarskoj nalaze se i Goran Milkovic, pljackas, Nazif Redzepi, narko diler, kao i opasne ubice Gecaj Ded, Drilon Morina i Avni Ajazaj – javio mi je Tomislav Peric iz Ciriha.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bavi se ekstradicijom odbeglih kriminalaca iz Srbije i Crne Gore od 2003. godine, kada je preuzelo nadleznost nad poslovima medjunarodne pravne pomoci od Saveznog ministarstva pravosudja Jugoslavije, koje je ukinuto. Izrucenja uhapsenih begunaca i kriminalaca vrsi se na osnovu beilatelatnih ugovora koje SCG ima sa 37 drzava sveta, kao i na osnovu medjunarodnih konvencija o ekstradiciji. Nasa zemlja je nedavno sklopila takve ugovore sa Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, a sa Slovenijom i Hrvatskom razmenjuje kriminalce na osnovu evropskih konvencija.
– Ekstradicija podrazumeva prvo pokretanje medjunarodne poternice za odbeglim delinkventom iz SCG, a potom kada je to lice uhapseno negde u svetu i podnosenje zahteva za njegovo izrucenje SCG radi okoncanja sudskog procesa ili radi izdrzavanja zatvorske kazne. Kako izrucenje uhapsenih kriminalaca zavisi od odredjenih uslova, kao sto su visina njihove kazne u nasoj zemlji, vreme zastarelosti te kazne, mi ekstradiciju trazimo samo za delinkvente koji su optuzeni ili osudjeni za najteza krivicna dela. U ovom trenutku SCG je raspisala 650 medjunarodnih poternica za odbeglim kriminalcima – receno mi je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Na listi trazenih begunaca iz SCG najvise je pocinilaca krvnih i imovinskih delikata, a ima i nekoliko pripadnika organizovanog kriminala i optuzenika za ratne zlocine. Opstinski sud u Nisu nalozio je da se, na primer, raspise poternica za za Aleksandrom Krsticem i Milanom Stanisicem okrivljenim za paljevinu dzamije u Nisu 17. marta prosle godine. Podgoricki sud trazi preko medjunarodne poternice gde se krije Armin-Musa Osmanagic, osumnjiceni za saucesnistvo u ubistu urednika Duska Jovanovica. Od clanova zemunskog mafijaskog klana najaktivnija potraga se vodi za Vladimirom Milisavljevicem Budalom i bracom Simovic. Dok se od haskih optuzenika traze Radovan Karadzic, Ratko Mladic, Nebojsa Pavkovic, Vlastimir Djordjevic, Sreten Lukic, Goran Hadzic, Vujadin Popovic, Ljubomir Borovcanin, Stojan Zupljanin, Milan Lukic, Sredoje Lukic, Dragan Zelenovic, Dejan Demirovic, Zdravko Tolimir i Goran Borovnica, koji je nestao 20. 3. 1995. na ratistu u BiH.
Prema podacima Interpola ova medjunarodna policija traga za 350 kriminalaca srpskog porekla, koji se skrivaju ponajvise u evropskim drzavama – Nemackoj, Italiji, Austriji, Francuskoj, Svedskoj, ali ih ima i u Kanadi.
– Poslednjih meseci najveci broj nasih kriminalaca i begunaca skriva se u Bosni i Hercegovini, jer se u ovu zemlju moze uci samo sa licnom kartom. Tako su nam nakon trostrukog ubistva, a potom i pljacke poste u Beocinu u Bosnu pobegli Milan Matkovic (19) iz Veternika i Zeljko Zeljko Milovanovic (39) iz Sombora. Matkovic je uhapsen u Mostaru i osudjen na preko 10 godina robije, a Milovanovic je u tuzlanskoj bolnici. Za njima su raspisane medjunarodne poternice, ali ce im se u Srbiji suditi u odsustvu. Za Milana Mitrovica je vec podnesen zahtev za ekstradiciju iz BiH u SCG, dok Zeljko Milovanovic jos nije usao u tu proceduru. U ovom trenutku mi smo raspisali 80 zahteva za izrucenje nasih drzavljana koji su uhapseni u stranim drzavama – receno nam je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Najvise zahteva za izrucenje delinkvenata upuceno je BiH – 13, Nemackoj – 10, Austriji i Italiji po 6, Svajcarskoj 3, Holandiji 2, Hrvatskoj 2, Kanadi 1.
Najvise paznje srpske javnosti privukla ja ekstradicija Dejana Milenkovica Bagzija iz Grcke, koja je okoncana posle 6 meseci duge procedure u januaru ove godine.
Poslednji ekstradiran begunac je Darko Satara iz Beograda, kog je Treci okruzni sud potrazivao vec godinu i po dana od Austrije zbog teskog razbojnistva. Pre njega je izrucen Rihvan Rasiti sa Kosova i Metohije, koji je bio osudjen u odsustvu za terorizam nad srpskim stanovnistvom. Uhvacen je u Svajcarskoj. Rasiti je predat srpskim pravosudnim vlastima sredinom maja meseca. Od svih optuzenika za ratne zlocine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je podelo zahtev za ekstradiciju jedino Dejana Demirovica, pripadnika „Skorpiona“, koji je pre dve godine uhapsen u Kanadi. Medjutim, i kanadska administracija pati od sporosti:
– Kanadsko Ministasrtvo pravde nam jos nije poslalo nikakav odgovor na nas zahtev za izrucenje Demorvica, koji je optuzen za ratne zlocine na Kosmetu. Kanadjani su vise zabrinuti za to sto je Demirovic prekrsio njihove imigracione zakone, pa ga progone zbog ilegalnog ulaska u zemlju, nego za to sto je Dejan optuzen za ratne zlocine. Prikazivanje filma o „Skorpionima“ i njihovim zlocinima u Trnovu verovatno ce pokrenuti Kanadu da ubrza postupak za ekstradiciju dejana Demirovica – receno mi je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Prema recima Demirovicevog advokata Bozidara Filipovica postupak izrucenja jeste u toku, ali Kanadjani nisu zadovoljni dokumentacijom koju su dobili iz Beograda:
– Kanadske vlasti su, kako mi je rekao kolega koji Demirovica zastupa u Kanadi, iznenadjene neozbiljnim zahtevom za izrucenje, jer nema nijednog dokaza da je Demirovic pocinio krivicno delo za koje ga optuzuju – rekao je Bozidar Filipovic. Advokat Dejana Demirovica izjavio je da Dejan mozda biti isporucen jer srpske vlasti nisu dostavile validnu dokumentaciju, a u kanadskom Ministarstvu pravde nisu zeleli da kometarisu citav slucaj Demirovic jer je u toku istraga.
Posle Dejana Milenkovica Bagzija, optuzenog za atentat na srpskog premijera Zorana Djindjica, koji je u januaru 2005. izrucen iz Grcke, srpska javnost najvise paznje poslednjih meseci posvecuje ekstradiciji Sretena Jocica iz Holandije. Jocicevo izrucenje Beograd trazi vec godinu dana zbog nastavka sudskog procesa protiv njega. A Jocinu ekstradiciju trazila je i Nemacka, ali je u medjuvremenu odustala.
Tvrdi se, naime, da je Joca Amstredam, kako glasi Jocicev nadimak, u sukobu sa Miloradom Ulemekom Legijom, i da njegov dolazak u Beograd moze da izazove novi rat u podzemlju. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koje ja zaduzeno za izrucenje Sretena Jocica te glasine ne interesuju, jer saradnike ministra Rasima Ljajica interesuje sprovodjenje procedure oko ekstradicije Joce Amsterdama:
– Holandski sud doneo je resenje o izrucenju Sretena Jocica. Joca ima pravo zalbe na odluku prvostepenog suda, za sta je vremenski rok vec istekao. Sada je na potezu ministar pravde Holandije, koji treba da donese konacnu odluku o izrucenju Sretena Jocica Srbiji i Crnoj Gori. Ako se odluci za ekstradiciju holandski ministar pravde treba tu odluku da potpise. Mi ocekujemo pozitivno resenje. Posle toga ektradicija Sretena Jocica bi mogla da se obavi vrlo brzo, do kraja avgusta meseca – saznao sam u Ministasrtvu za ljudska i manjinska prava.
U dosijeu Sretena Jocica pise da je rodjen 1962. godine u Smederevskoj Palanci. Da je odrastao je u Velikoj Krsni i da je u Srbiji trazen zbog ubistva Gorana Marjanovica Goksija 1995. godine u Beogradu, kada je stradala i Marjanoviceva devojka Jelena Djordjevic. Goksi je 18 jula 1995. godine izresetan heklerom u restoranu „Dambi“, u sportskom centru „Olimp“ na Zvezdari. Bojan Milosavljevic, koji je osudjen za Goksijevo ubistvo i nalazi se u zatviru Zabela nam je rekao da su od njega neki beogradski policiajci trazili da optuzi Jocu Amsterdama za Marjanovicevo ubistvo:
– Nisam pristao da svedocim protiv Jocica u zamenu za slobodu – izjavio je Bojan Milosavljevic. Prilika da dokaze da je nevin je i navela Sretena Jocica da prihvati odluku holandskog suda i zahtev SCG da bude izrucen Beogradu tokom 2005. godine. A na osnovu hrvatskih poternica, 27 Srba, koji cekaju na izrucenje Hrvatskoj, nalaze se u Engleskoj, SAD, BiH i Nemackoj.
Subiticanin Marinko Magda, koji je osudjen i u Madjarskoj, a i u Srbiji za teska razbojnistva i ubistva u ove dve drzave, poslao je iz madjarskog zatvora Satoruhelji zahtev da nastavi sluzenje kazne u Srbiji. Ovaj nekadasnji legionar je u Subotici osudjen pre 10 godina na smrtnu kaznu, a u Madjarskoj na dozivotnu robiju ali je, ali mu je posle izmena Krivicnog zakona Srbije kazna zamenjena 40-godisnjom robijom.
Naime, prema medjunarodnom pravu nasi osudjenici iz inostranstva imaju pravo na transfer u srpske kaznionice, a stranci osudjeni kod mogu da robijaju u njihovim drzavama. Italijansko pravosudje je, na primer, prosle nedelje dozvolilo da major Emir Sisic, osudjen na 15 godina zatvora zbog rusenja italijanskog helikoptera, nastavi odsluzenje zatvorske kazne u Srbiji. Takav trensfer trenutno ocekuje 180 lica. Za robijenje kod kuce najvise zainteresovanih ima medju Rumunima, koji su uhapseni u SCG, ali i medju desetak drzavljana SCG koji su u bosanskim zatvorima. Hrvatska je iz Lepoglave pustila petoricu Srba, osudjenih za ratne zlocine i jedno ubistvo, da odsluze kaznu u Srbiji, a ocekuje se transfer jos pewtorice Srba iz ovog hrvatskog zatvora u KPD Sremska Mitrovica.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je, po Magdinoj molbi, podnelo zahteva Madjarskoj za transfer ovog osudjenika u neki srpski zatvor, ali su Madjari to odbili sa sledecim obrazlozenjem:
– Marinko Magda je opasan kriminalac, a vasi zakoni su blagi za njega!
Razlog ovog odbijanja zapravo lezi u cinjenici da u SCG zatvorenici mogu da se nadju na uslovnoj slobodi posle odsluzenja polovine kazne, pa se Madjari boje da bi Magda izasao sa robije kroz deset godina. Drugi razlog je taj sto je Magda jako nedisciplinovam zatvorenik i u kaznionici Satoruhelji kod rumunske granice neprestano pravi probleme. Prema madjarskim zakonima, pitanja uslovnog pustanja Marinka Magde iz zatvora moze biti pokrenuto posle 25 godina odsluzene kazne, odnosno najranije 28. januara 2019. godine.
Dozvolu da robija kod kuce nije dobio ni Dragisa Lazarevic, koji se nalazi u Kalirofniji, jer SAD ne zele da ga puste, s obzirom da je ova Nislija osudjen na 2o godina robije zbog kidnapovanja svoje dece.
Prema recima zaposlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava najveci problem oko esktradicije nasih kriminalaca iz inostranstva jeste nedostatak novca za ovaj drzavni posao. Naime, izucenje jednog uhapsenog lica sa medjunarodne poternice iz neke evropske drzave, kosta najmanje 3.000 evra, jer u tom poslu ucestvuje najamnje pet sluzbenih osoba. Kako SCG nema drzavni budzet i redovna sredstva za esktradiciju, desava se dosta cesto da sami sluzbenici ovog ministarstva ili naseg Interpola iz svog dzepa finansiraju odlazak po uhapsenu osobu.