Izdavac: , 1997
Osvajanje Evrope. Italijanska dinastija mafija. Senke Frankfurta na Majni. Pogibija Ljube Zemunca. Ubistvo Ranka Rubezica. Srpski Arsen Lupen. Siptari osvajaju svet. Traze se zivi i vezani. Vreme nenajavljene smrti. Ucutkivanje Andrije Lakonica. Likvidacija donatora srpske garde. Legenda o Giski. Gde je nestao Iso Lero. Tajna sobe 331. Srpski Eskobar. Ulica mi je ubila sinove. Osveta Goranu Vukovicu. Poslednji beogradski Romeo. Hekler kosi Stankovice. Odlazak Arkanovog druga. Moj otac Centa. Cetiri metka za Vladu Trefa. Smrt generala Badze. I Kundak je ubijen. Poslednji iz vozdovackog klana. Ko je bio Arkan. Biografija autora. Literatura.
Jugoslovensko podzemlje se radalo pedeset godina iz beogradske materice. Zitelji tog prizemnog i surovog sveta bili su, uglavnom, mladici prepusteni sebi, koji su ponikli u Beogradu ili su kroz njega samo projurili. Zajednicko svima njima je bilo da zive na ivici ili ispod zakona, ne bi li opstajali na balkanskoj i evropskoj vetrometini. U potrazi za avanturom, ali i za zivotom, gazili su putevima koji su ih vodili od kuce u beli svet, a potom vracali ovamo. Neki su Beograd napustali kao dobrovoljci, neki kao begunci, pojedini kao izgnanici, sa pravim ili laznim pasosima, najcesce i bez njih. Vecina njih uspela je da osvoji i zaprepasti uplasenu Evropu. Vracali su se ponekad kuci kao junaci dana, kao zarobljenici medunarodnih cuvara reda, ali i kao nasminkani lesevi.
Taj proces je imao svoju ne samo socijalnu vec i politicku notu. Kao sto je Zapad pruzao utociste jugoslovenskim politickim emigrantima,tako je primao i ove iz podzemlja. Njihovo prvo skloniste je bio Pariz, zatim Milano i Frankfurt, pa Bec, Amsterdam, Stokholm, a danas su to Moskva, Atina, Budimpesta, London. Sve do sredine osamdesetih, kada je Jugoslavija odigrala svoju poslednju ulogu Trojanskog konja u hladnoratovskom filmu, Evropa je trpela nase delinkvente. A onda, kada su na Starom kontinentu shvatili da se SFRJ raspada i da od nje više nema vajde, preko noci je odlucila da ih vrati u otadzbinu. Tada je u Frankfurtu beogradski momak Goran Vukovic, uz saglasnost nemacke policije, ubio Ljubu Magasa, legendarnog kuma svih jugoslovenskih kumova u Evropi.
Od tog trenutka istorija jugoslovenskog podzemlja se deli na vreme „pre i posle Ljube Zemunca“. U prestonicu su pristigli profesionalni otimaci tudeg blaga, reketasi, batinasi i revolverasi, dileri, pa i likvidatori, koji su se udomili kao velike patriote i novi narodni heroji kod svojih politickih patrona. Tako je povratkom familije tvrdih momaka i Beograd napokon dobio svoje podzemlje. Najsurovije na svetu, jer je njegov prepoznatljiv znak bila nenajavljena smrt.
Zastrasivanje Pariza
Jugoslovensko podzemlje iza Drugog svetskog rata radano je u krilu politicke i ekonomske emigracije, koja je, bezeci od Tita, nasla utociste, prvo u Zapadnoj Evropi, a potom i u Americi. Tamo gde su politicki begunci sebi nalazili jatake ubrzo su se nasli i odbegli jugoslovenski delinkventi, koji su izbegavajuci zakone, trazili sebi skroviste po zapadnim budzacima. Neki su jednostavno jos kao deca, tek zamomceni, sisli u taj jugoslovenski kal gde su kalili svoju mladost. Mile Ojdanic, zvani Crni bio je velegradski decak koji je skupo platio cenu slave svog oca, oficira JA. Stideci se vlastitog sina, jer je voleo fudbal, otac je Crnog pedesetih godina poslao prvo u KPD Krusevac, zatim na Goli otok i u beogradski Centralni zatvor. Tamo je upoznao Branka Stojanovica Banga, Mileta Pavlovica Tarzana iz Arandelovca, Slobu Kusovca, zvanog Biba. Za nedoraslog mladica to je bila prvoklasna škola kriminala, koju su prolazile generacije i generacije nestasnih i neustrasivih. Prolaz kroz popravne domove i zatvore bio je najbolja preporuka za ulazak u drustvo prvoklasnih beogradskih mangupa. Mile Ojadnic je imao srecu da u Beogradu upozna Stevicu, Rusa, Maleta, bracu Miljanic, Gulivera, cuvenog rvaca Citakovica, Batu Kamenog, bracu Cerovic, Slobu Boskovica. Crni o njima kaze:
‡ To su bili pravi mangupi, vaspitani, fini. Slusali su svoje roditelje, ali su na ulici bili zestoki. Tukli su se pesnicama, to je bilo njihovo glavno oruzje. Druzili su se, delili su i dobro i zlo. Mnogi od njih su kasnije i fakultete zavrsili i postali ozbiljni ljudi! …
Prethodna dva izdanja ove knjige:
Rec autora. Oci i usi Beograda. Ozna sve dozna. Udba srpska sudba. Crveni teror. Drzava bez policije. Ubij bliznjeg svog. Bolje Slavonac nego Zorge. Tajna srpske policije.
Svi nasi policajci. Spijuni sa dozvolom. MI6 razara SFRJ. Sigurimi na Kosmetu. CIA na Balkanu. Rusi svuda oko nas. BND i nacional-komunisti. Ko cinkari SRJ.