U svojoj ispovesti dr Borko Đorđević, specijalni američki izaslanik, otkriva istinu o tome kako je predsednik Srbije odbio ponudu SAD da sa 70 milijardi dolara izvede tranziciju i uveo narod u embargo i rat
Pre tačno četvrt veka započeli su prvi razgovori Slobodana Miloševića i srpske vlasti sa predstavnicima SAD o tranziciji socijalističke jugoslovenske svojine u kapitalističku američko-srpsku svojinu. U tom procesu, koji je trajao tokom marta i aprila 1992. godine, aktivno je učestvovao i dr Borko Đorđević, hirurg i biznismen iz Kalifornije. U svojoj ispovesti dr Đorđević prvi put otkriva da je po nalogu zvaničnog Vašingtona korporacija KPMG još krajem 1991. godine ponudila Vladi Srbije u Beogradu ulaganja od 40 milijardi u najveće firme , a potom 30 milijardi dolara u privatizaciju srednjih srpskih preduzeća.
Ovo je ekskluzivna ispovest dr Borka Đorđevića, rođenog u Pirotu, beogradskog doktora medicine, kalifornijskog hirurga i američkog funkcionera Republikanske stranke. Đorđević je kao specijalni američki izaslanik učestvovao u pokušaju brze tranzicije Srbije, 1992. godine. On otkriva istinu o tome kako je Milošević odbio ponudu SAD da sa 70 milijardi dolara izvede tranziciju i kako je uveo ceo srpski narod u embargo i rat.
– Prvi put sam službeno bio kod Miloševića sa Kijarijem Šmitom, predsednikom Bečke kreditne banke, početkom 1991, kada je nameravala da otvori svoju filijalu–priča dr Đorđević. – Bila je to šansa za brzi razvoj Srbije. U vreme izbora 1990. godine, u Srbiju sam doveo dva senatora, zamenika gradonačelnika Njujorka i dvadesetak biznismena. Njih je noć pre izbora primio predsednik Slobodan Milošević. To me je uverilo da Sloba želi iskrenu saradnju sa Amerikancima. Dopisivao sam se tokom 1991. godine sa direktorom Selimirom Savićem iz „Geneksa“ o saradnji sa kompanijom Federal Express Europlex iz Brisela i otvaranja ispostave u Beogradu. Pripremani su materijal i sastanak za kraj januara 1991. godine u Briselu o ulasku firme „Federal Express Europlex“ u Jugoslaviju. Naš sagovornik je u Srbiji zastupao i kompaniju „Nynex“.
-U Srbiju i Beograd sam 1991. godine doveo, ovog puta, desetak američkih kongresmena, senatora i vlasnika multinacionalnih kompanija da vide kakva je situacija i da uđu u proces privatizacije naše privrede. Kompanija „Filip Moris“, u čijoj upravi je sedela moja tašta, želela je da kupi Duvansku industriju Niš. Radilo se o investiciji od oko 200 miliona dolara. Slobodan Milošević nije to dozvolio. Njegova žena Mirjana Marković je odbila ponudu italijanske kompanije „Septa“ za privatizaciju mobilne telefonije u Srbiji. Kada su „Teksako“ i „Šel“ hteli da kupe „Jugopetrol“, Mira Marković to nije dozvolila. Direktor Miodrag Jakšić nije hteo da se privatizuje PTT Srbije.
I nije ovo bio kraj.
(Opširnije u našem štampanom izdanju)
Marko Lopušina