MARKO LOPUŠINA

Ekskluzivno: Ispovest jednog od najvećih američkih stručnjaka za političke sisteme i ekonomiju dr Isaka Adizesa

– Još 1991. godine srpski predsednik je razmišljao o podeli KiM. Naredio je premijeru da nacrta granice. O tome se konsultovao sa Amerikancima, ali ih je prevario i odustao od plana koji sam mu ja doneo – otkriva dr Isak Adizes

Marko Lopušina

Profesor UCLA univerziteta, koji je doktorirao na samoupravnom socijalizmu Jugoslavije, dr Isak Adizes govori i piše srpski. Rođen je u Skoplju, živeo je kao dečak u Jugoslaviji i odselio se sa roditeljima u Izrael i posle da služi vojsku u Ameriku. Danas je politički savetnik mnogih država i vlada, autor 23 knjiga o menadžmentu. Pročitao je naš tekst o tome kako je Slobodan Milošević prevario Amerkance, prihvatio, a potom odbacio njihov plan za tranziciju Srbije.
Dr Isak Adizes, kako je izjavio specijalno za naš list, je samo par meseci pre američkih pregovora sa Miloševićem oko tranzicije vredne 70 milijardi dolara, razgovarao sa srpskim predsednikom o raspadu SFRJ i otcepljenu dela Kosova i Metohije od Srbije.
– Milošević je bio prevtljiv čovek. Pristao je nam moj i američki plan o referendumu na KiM i podeli pokrajine. Čak je naredio svom premijeru da nacrta granice između KiM i Srbije, a onda se predomislio. Ostavio nas je bez odgovora i doveo Srbiju u situaciju da potpuno izgubi Kosmet – kaže dr Isak Adizes.
Šta se zapravo događalo u Beogradu u leto 1991. godine, prilikom susreta dr Isaka Adizesa i Slobodana Miloševića, danas ekskluzivno za naš list svedoči ugledni profesor iz Kalifornije.
– Jula meseca 1991. godine dobio sam telefonski poziv iz Srbije da me premijer Dragutin Zelenović traži. Malo me začudio taj poziv, jer od kad je došao Slobodan Miloševi’ na čelo Srbije nisam bio u vezi sa vođama te države. Pre toga dopisivao sam se sa Edvardom Kardeljem oko moje knjige o samoupravljanju koju sam pisao sa ćerkom Tomasa Mana. U tom delu učestvovao je i uvaženi profesor Najdan Pašić, tadašnji predsednik Narodne skupštine Srbije i dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu – priča dr Adizes.
I nastavlja:
– Poznavao sam situaciju u Srbiji, jer sam istraživao samoupravljanje. Moj doktorat na Kolumbija univerzitetu u Njujorku bio je posvećen samoupravljanju u Jugoslaviji i Srbiji. Zato sam prihvatio poziv srpskog premijera i doputovao u Beograd da vidim šta žele od mene.

KOSMET JE GANGRENA

Zelenović mi je objasnio da je SFRJ u raspadu i da Srbiji trebaju veze i pomoć stranih država. I da oni očekuju, da ja kao savetnik nekoliko premijera mogu nešto da pomognem. Prihvatio sam ovaj predlog, ali sam tražio da prvo napravimo dijagnozu cele situacije pre nego da planiramo dalje aktivnosti.
Nakon nekoliko sastanaka u kabinetu premijera Zelenovića zaključio sam da razlog propasti SFRJ nije ni Hrvatska, ni Slovenija, već Kosovo i Metohija. To sam im i rekao:
– Gospodo, Kosmet vodi celu Srbiju u finansijsku propast. Samo pomoć obrazovanju i zdravstvu na Kosmetu košta vaš budžet milijardu i po dolara. Dok je postojala federacija, dok je njeno predsedništvo bilo jako, većina tih para dolazila je iz Hrvatske I Slovenije. Posle Titove smrti federacija je politički oslabljena, Hrvati i Slovenci ne šalju svoj novac, i čitava trošak održavanja života u pokrajini KiM pao je na pleća oslabljene Srbije.
Pitao sam Srbe:
– Odkud vama milijarda i po dolara za Kosmet? Nemate pare ni za gazu u srpskim bolnicama ? Šta će vam Kosmet kad tamo žive ljudi koji neću da budu sa vama. Zašto gojite i pomažete one koji vas ne’e ? Tu sam ih zgazio na živce. Ljudi iz premijerovog kabineta su se usprotivili i odgovorili mi: “Kosovo i Metohija je naše. I bit će naše. I o tome nema govora. Kvit!”.
Otvorili smo raspravu o tome. Rekao sam im da znam da KiM treba da bude srpsko. Ima mnogo razloga za to. Ali, realnost je upozoravala na nešto drugo?
– Tamo živi dva miliona Šiptara. I nemaju gde da idu !
Rekao sam im to iz mog jevrejskog iskustva. Sličan problem je Izrael imao sa Palestinom, a ja sam bio savetnik Izraelaca. Niko u Vladi Srbije te 1991. godine nije hteo o tom problemu da razgovara dalje sa mnom. “Kosovo je naš Jerusalim!” – odgovorili su mi.
– Mogu Izraelci da si brane Jerusalim pošto Amerika daje pomoć Izraelu od nekoliko milijardi dolara. Srbija nije u istoj situaciji. Umesto da ovde gradimo Srbiju, izgrađujemo one koji nas neće. Kosmet je gangrena Srbije, koja se širi. Na kraju Drugog svetskog rata na Kosmetu je bilo 40.000 Šiptara. Danas ih dole ima 2 miliona, a 40.000 u Beogradu. Za trideset godina Srbi će biti manjina u Srbiji i u Beogradu – upozorio sam srpsku vlast.
U to vreme sam gostovao na televiziji i dao intervju u kome sam predložio Srbiji da se oslobodi Kosova i Metohije. To nije nikad emitovano. Stavljeno mi je do znanja da je KiM svetinja koja ne sme da se dira čak i ako uništava Srbiju.
Kada smo završili sa tom temom, premijer Zelenović i njegovi saradnici pitali su me “šta vi predlažete?”
– Predlažem da se sprovede anketa o SFRJ. Koja republika hoće da ostane u federaciji, nek ostane a koja neće, neka ode. Hrvati, Slovenci i Šiptari će želeti da odu iz SFRJ, a mi treba sa BiH da stvorimo Veliku Srbiju. Bolje je da budemo mala i mirna država, nego da smo velika zemlja i stalno u svađi sa republikama – odgovorio sam.
– Dobro da idemo kod Slobodana Miloševića da mu objasnite vaš plan – predložio mi je Dragutin Zelenović.
Na sastanku sa Miloševićima smo bili samo nas trojica, Zelenović, Sloba i ja. Posle posluženja “vinjaka” i crne kafe objasnio sam Slobodanu Miloševiću da Kosmet nije asset Srbiji, nego a liability.
– Gospodine predsedniče, razumem da ste došli na vlast na Kosmetu, razumem da je KiM srpsko, ali ( imao sam tu hrabrost da mu kažem), kako se stiže na vlast nije isto kako ostati na vlasti. Šta ćete da radite sa dva miliona Šiptara. Oni ne žele da idu u Albaniju, Makedonija neće da ih primi. Oni su gladni i besni. Ako ih dirnete probudićete NATO.
– Mi smo profesore preživeli Turke i Nemce, pa možemo i NATO – uskočio mi je u reč Milošević.
– Prošlost se ne može promeniti. Samo sadašnjost obezbeđuje vašu budućnost – naglasio sma na kraju svog govora Slobodanu Miloševiću.

CRTAJTE GRANICE !

On me pažljivo saslušao i pitao:” Šta vi predlažete?”
– Referendum Šiptara i Srba oko KiM, koji bi vodio Džimi Karter, bivši predsednik SAD, koji organizuje mirovne akcije po svetu. Treba da se narod sam izjasni. Šiptari bi deo Kosmeta.
– A šta ćemo sa našim crkvama na Kosovu? – pitao me Milošević.
– Neće se čitavo Kosovo i Metohija odeliti. Postojeće srpski deo, a crkve SPC neka budu deo Srbije- predložio sam Slobodanu Miloševiću, koji je taj plan usvojio.
– Dobro. Vi Zelenoviću počnite da planirate gde bi trebala da bude ta granica Kosmeta i Srbije. A Vi profesore idite kod američkog ambasadora i vidite dali on pristaje na Vaš plan! – odgovorio mi je Milošević.
Nisam poznavao Vorena Cimermana, ambasadora SAD u Beogradu. Pozvao sam telefonom Keneta Adelmana, moj druga i amasadora SAD u UN da mi zakaže sastanak sa Cimermanom. Susreli smo se i razgovarali u sobi amabsade Amerike, gde je veza sa spoljnim svetom onemugućena tako da niko ne može da prisluškuje – svedoči dr Isak Adizes.
Kazao sam mu da sam ubedio Miloševića, ali da me poslao, jer ne govori sa Cimermanom, da vidim šta kaže američki ambasador o podeli Kosova i Metohije.
Ambasador Cimerman me je pogledao, uzdahnuo i kazao:
– Plan je dobar. Ja ne verujem Miloševiću ni za jednu reč. Nema šanse da će on to da sprovede. Ali ako želi, spremni smo da damo ruku – odgovorio mi je Voren Cimerman.
Odmah sam javio premijeru Dragutinu Zelenoviću i zamolio ga da ovu informaciju prosledi Miloševiću, a meni da javi njegov odgovor. Čekao sam novi poziv Slobodana Miloševića na razgovor nedelju dana. Ni abera od njega nije bilo. Nisam više mogao da čekam. Otišao sam u Južnu Afriku, gde su me pozvali da dođem jer su imali problem rascepa njihove države.
Nisam se više nikad čuo ni sa Miloševićem, ni sa Zelenovićem. Jedan moj srpski prijatelj mi je na moje pitanje što predsednik i premijer ćute rekao:
– Neće Milošević da preda Kosovo ni za majku!
Nisam više imao veze sa Vladom Srbije, ali sam jednom prilikom razgovarao sa Milanom Panićem, koji mi se požalio da “Milošević ni meni nije održao svoju reč”.
Izgleda da i premijeru Jugoslavije predsednik Srbije obećao neko mirno rešenje problema na Kosmetu, ali ga nije sproveo.
Moj drug (Buca Prohaska) iz Vlade Srbije koji mi je kazao da sam naivan svetodavac, kansije objasnio da Slobodan Milošević vlada kao Josipo Broz Tito.
– To je stari Titov sistem vladavine koji Milošević primenjuje. Svodi se na to da poliješ livadu vodom i gledaš koji će korov tu da izraste. A kad korov poraste ti mu odsečeš glavu. Milošević je kobajagi pristao na tvoj plan, polio je livadu, i video ko je za taj plani i onda im odsekao glave.
– Kada sam ja otišao iz Srbije, premijera Dragutina Zelenovića su otpustili. A mene potom iz Beograda nikad više niko nije zvao na bilo kakvo savetovanje – završava svoju ispovest dr Isak Adizes.
Nekolko godina docnije sastao sam se na večeri sa vodećim članom partije Mire Marković i ispričao mu šta je bilo sa Miloševićem i kako me je on izigrao.
– Ne, nisi dobro razumeo šta se dešavalo – reče mi on – Milošević je bio spreman na mirno rešenje Kosmeta.
Amerikanci to nisu htel.
– Šta – bio sam iznenađen.
– Čujte“ – on meni objašnjava – Berlinski zid je propao. Sad nije rat kapitalizma protiv komunizma, već rat između Muslimana i hrišćana. Treba nam novi zid. Treba Amerikancima baze za svoje snage. U Saudi Arabiji ne mogu dalje da opstanu. Pogledajte mapu: Afganistan je jedna tačka tog zida. Irak druga. Gde bi bila iduća tačka? Kosmet i Bosna.
– Ja sam bio – pričao mi je čovek Mire Marković – u Francuskoj na pregovaranjima sa kosovskim političarima. Amerikanci nam nisu dali da direktno pregovaramo sa Albancima. To je bilo u njihov interes da odseku KiM i BiH i da imaju svoje snaga tamo. Dal vi znate da su izgradlili najveći vojni aerodrom na Kosmetu? Šta će Kosmetu ogroman vojni aerodrom? To je za NATO snage. Nismo mi odgurali Albance u Makedoniju. To su učinili NATO avioni svojim bombardivanjem.
Nisam mu verovao, pa sam pitao tadašnjeg ministra odbrane Makedonije o čemu se tu radi.
– Istina je – kazao mi je Makedonac – na Kosmet su Amerikanci izgradili veliki aerodrom. Istina je da je NATO “doveo” albanske iseljenike u Makedoniju. Da nije bilo bombardovanja Srbije, izbeglica na Kosmeta ne bi bilo!
Učinilo m ise da je Milošević, ipak, mislio na miroljubljivo rešenje rata sa NATO i kosmetskog pitanja.
Gde se to Sloba?
– Tuđi interesi su ga sputavali. Nema tog vođe srpskog naroda koji je spreman da bude taj koje će u knjigama istorije biti zapisan kao čovek koji je predao kolevku srpskog naroda.
Ne može da bude izdajnik srpskog naroda – odgovorili su mi Srbi.
U međuvremenu srpski narod je stradao i patio.