RASIZAM NA EVROPSKI NAČIN

– Uskraćivanjem zaštite srpskih azilanata, bogate zemlje Starog kontinenta pokazuju otvorenu netrpeljivost prema Romima i Albancima, koji im nezvani dolaze u goste

22. oktobar 2012.

Za nekoliko dana institucije EU treba da razmatraju predlog šest država članica da se Srbiji, makar privremeno, opet uvedu vize. Kao argument za zabranu kratanja građana Srbije po Starom kontinentu nudi se činjenica da oko 10.000 srpskih državljana poslednjih nedelja ulazi u zemlje Unije i traži azil. Nemačka, Austrija, Francuska i druge zemlje su zabrinute kako da prime i zaštite srpske došljake, koje i zvanični Brisel i zvanični Beograd nazivaju lažnim azilantima.

Panika zbog srpskih azilanata je poprimila karakter političke afere prve vrste, jer navodno Srbija zloupotrebljava Šengenski režim i bogatoj Evropi šalje svoju sirotinju da prosi i krade po zapadnim metropolama. Kao nepoželjne goste EU želi te azilante da pod hitno vrati natrag u Srbiju, a zemlju njihovog porekla da kazni uvođenjem viza za sve stanovnike, kako Srbi opet ne bi dolazili nezvani u EU.

Po paničnoj reakciji Evropljana iz političkih krugova, koji šire strah od srpskih državljana, putnika i azilanata, reč je o teškom rasizmu, koji je kombinovan sa manipulacijama najgore vrste. Ne treba EU da se boji invazije srpskih državljana, jer od 8 miliona žitelja, samo 1,5 miliona ima pasoš, a jedna 200.000 ima devize da putuje po svetu. Cilj je EU, međutim, da se Srbija uvredi, ponizi i pritisne da napokon prizna Kosovo kao državu i postane poslušna i pocepana kolonija.

BELI RASIZAM

Uskraćivanjem prijema i zaštite srpskih azilanata, bogate zemlje Starog kontinenta zapravo pokazuju otvorenu netrpeljivost prema Romima i Albancima, koji im nezvani dolaze u goste. Podaci govore da od oko 10.000 srpskih azilanata, većinu čine Cigani i Šiptari, kako ih narod ovde zove decenijama. Kada EU kritikuje Srbiju zbog nepoštovanja demokratskih prava, a posebno prava manjina, pominje često navodni neodgovoran odnos prema Romima i Albancima. Beograđani su napadani iz EU zašto iseljavaju Rome pridošle sa Kosmeta i smeštene u centru grada ispod mosta, u prigradsko higijensko naselje. Politički je ocenjeno da i odnos Srba prema Albancima nije korektan.

Istovremeno EU te Rome i Albance, koje u Srbiji štiti od Srba, iako su oni državljani Srbije sa važećim pasošima, tretira kao nepoželjna lica, kao Cigane i Šiptare, koji ne treba i ne smeju da budu prisutni u Bonu, Berlinu, Frankfurtu, Beču, Milanu, Stokholmu, Parizu i drugim gradovima Evrope.

Kada u Švajcarkoj ili Austriji romski ili albanski delinkventi počine zločin, tamošnji mediji pišu da su ti „kriminalci iz Srbije“. A kada se pokaže da su ilegalno ušli i traže politički azil od Berna i Beča, onda se govori kako beže Romi i Albanci od srpskog režima. Srbija je zbog takvih manipulacija proglašena za najvećeg izvoznika neželjenih ljudi, prosjaka i sitnih lopova, besposličara i marginalaza u EU, što nije tačno.

Unija laže, jer poređenja radi, na Stari kontinent ulazi mnogo više Avganistanaca, Turaka, Pakistanaca, Iračana, Iranaca i drugih Arapa, nego li srpskih Roma i Albanaca. Ti Arapi su masovno dobili azil, dok se Romima i Albancima, pod izgovorom da su Srbi – direktno uskraćuje zaštita i pomoć. Bogata Evropa proterije Cigane i Šiptare natrag bez suda i po rasistikom metodu, da se od oka procenjuje da oni nisu ljudi za EU.

Interesatno je da romske i albanske političke stranke, aktivisti nevladinih organizacija koji se bore za ljudska prava, mirovnjaci svih vrsta ćute na ovakav progon srpskih državljana. Uostalom, EU je ćutala i kada je Nikola Sarkozi iz Francuske isterao preko 10.000 rumunskih Cigana. Za Evropu i Francuze balkanski Romi nisu ljudi, već nevolja koje se treba rešiti.

A upravo je Stari kontinent, kada je devedesetih razbijao Jugoslaviju, Srbiji kao naslednici SFRJ dodelio da preuzme i brine o 700.000 Cigana iz bivše države. Tako su Srbija i Beograd postali sabirni centar Cigana, od kojih veliki broj nije imao nikakava lična dokumenta. U 150 divljih romskih naselja samo u Beogradu ima Cigana iz Rumunije, Makedonije, Bugarske, BiH, Kosmeta i čak Albanije.

Većina ilegalno useljenih Roma u Srbiji iz stranih zemalja su nepismeni, neki i ne govore srpski, a mnogi od njih žive od krađe bakra i gvožđa, šahtova i telefonskih kablova, koje preprodaju po otpadima. I kada srpska policija privede te kradljivce u stanicu, odmah se pojave advokati zapadnih humanitaraca da ih vade iz pritvora i vode na slobodu kao nedužne lopove. Time se pokazuje i druga vrsta evropskog rasizma, jer se spasavaju ciganski delinkventi, a ne i srpski kradljivci bakarnih oluka sa pravoslavnih crkava.

KURTON DRŽAVA

Zapadni politički aktivisti su u vreme izbora u Srbiji u više navrata finansirali Rome i Albance da  glasaju, prvi za radikale, a drugi za partije iz mesta gde su Šiptari većina. Upotrebljeni kao politički džokeri od strane Zapada, Romi i Albanci su se uzdigli na nivo važnog faktora u glasanju i na izborima, toliko važan da je država Srbija bila primorana da im po kratkom postupku, i bez potrebnih dokumenata o identitetu i poreklu, izdaje lične karte i pasoše.

Romi i Albanci su već decenijama zahvaljujući EU i SAD zaštićeni narod u Srbiji, čak zaštićeniji od samih Srba. Samo Džordž Soroš za njihovo obrazovanje daje milione evra. A sada EU, dok Srbija i Srbi grcaju u krizi, traži od premijera Ivice Dačića da posebno razvija regione u kojima žive Cigani. Istovremeno EU i Euleks na Kosmetu žmure pred činjenicom da je albanska mafija pretvorila ovu srpsku pokrajinu u logor za trgovinu migrantima iz arapskih zemalja, koje za debele pare ilegalno preko Hrvatske i Mađarske krijuimčare u Nemačku, Austriju, Italiju i Češku.

Evropa želi od Srbije da napravi kurton državu za izolaciju Roma i Albanaca, kao da su spermatozoidi za neželjenu trudnoću Evropljanki. Ta političaka manipulacija sa Romima i Albancima, kao što vidimo ima sasvim crnu pozadinu, jer EU na rasistički način sa puno mržnje Cigane i Šiptare tretira kao ljude drugog reda.

Iz Unije je još poručeno Srbiji da mora sama na državnoj granici, prilikom izlaska ljudi koji žive slobodni, imaju pasoše i putuju po svetu, izdvaja azilante, dakle Rome i Albance, i na osnovu pitanja kuda ideš, s akojimo para i koliko torbi, odlučuje da im zabrani slobodu kretanja. Na taj rasizma Srbija je odgovorila rečima premijera Ivice Dačića: “Vratite ih sve u Srbiju, mi ćemo da platimo njihov prevoz i zbrinjavanje”.
Kako odlazak u azil, d abi se prezimiloi na socijalnoj pomoći od 880 evra u zemljama EU, nije krivično delo, Romi i Albanci posle povratka, mogu opet da putuju “napolje”. A koliko bi Srbiji bezvizni režim sa zemljama EU bio ukinut i uveden pasoški embargo, onda bi se unutrašnjo-politička izolacija Roma i Albanac mogla dalje zaoštiti, jer bi oni mogli biti kolektivno proglašeni odgovornim za ukidanje vizne slobode.