Izdavac: Evro, Beograd, 2004
Susret sa generalom tomicem. Vodnikova tajna. Cuvari drzave i vladara. Ratna sluzba. Marsalove stitonose. Politicke deobe. Akcija Staneta Dolanca. Plasticni Isus u JNA. Otrov za Broza. Prijatelji Sadama Huseina. Titovi ljubimci. Rusenje Srbije i JNA. Afera cetvorice. Polomljeni stit. Milosevicevi kadrovi. Svadja u operi. Ko cinkari vojsku . Tajni saradnik C-001. Fingirani atentati. Zaseda za Mila. Totalna kontrola. Beogradski peti oktobar. Vladavina Ace Tomica. Tajna operacija „Klopka“. Zestoki duel. Direktor VBA bez podrske.
U paketi problema koje je nasledio u zimu 2004. kao premijer Srbije, dr Vojislav Kostunica mogao je da nade i pitanja statusa vojne tajna sluzbe i njenog novog nacelnika, kao i dileme oko toga za koga su radili bivsi nacelnik Generalstaba VJ i sef Uprave bezbednosti nase armije. Za razliku od dosijea generala Momcila Perisica, koji je osumnjicen za saradnju sa Amerikancima, i dosijea generala Ace Tomica, koji se teretio da je kontaktirao sa zemunskim klanom i zavarenickom grupom koja je likvidirala Zorana Djindica, dosije pukovnika Momira Stojanovica, novog sefa nove vojne tajne sluzbe, bio je tanak. Naime, tek sto se pocetkom 2004. godine, nekadasnja vojna Uprava bezbednosti, posle gotovo 60 godina postojanja, transformisala u Vojno-bezbednostu agenciju, predstavnici Crne Gore su zatrazili smenu smenu prvog direktora VBA SCG.
Crnogorci smatraju da je pukovnik Stojanovic svojim izjavama, da je „na prostorima Kosmeta, Crne Gore, Sandzaka, ali i susednih zemalja, VBA registrovala prisustvo radikalnih islamskih grupa“, naneo veliku politicku stetu ovoj republici.
Promena vlastu u Beogradu i potom najava smena u politickom vrhu drzavne zajednice Srbije i Crne Gore nisu u prolece 2004. godine, odlozile resavanje ova tri, a i mnogih drugih problema u radu tajne vojne sluzbe, koja je u narodu decenijama bila prepoznatljiva po skracenici KOS. Prvo je nova vlast, preko specijalnog tuzioca povlacenjem optuznice oslobodila generala Acu Tomica sumnji da je bio saradnik zemunskog kriminalnog klana. A potom je za leto 2004. godine najavljeno sudenje generalu Momcilu Perisicu za spijunazu u americku korist. Pitanje novog direktora Vojno-bezbednosne agencije Momira Stojanovica ostalo je otvoreno, ali se ocekivalo da se Vrhovni savet odbrane o njemu izjasni prvom prilikom. A onda se u prolece 2004. godine izordila i afera sa knjigom „Vojna tajna“ bivseg vodnika Vladana Vlajkovica, u kojoj se, na osnovu kopija stenograma iz vojnog vrha, pokazalo da su vojna sluzba bezbednosti, a i sam Generalstab nase armije, poslednjih godina, bili samo produzena ruka politike i partija na vlasti. Pokazalo se, naime, da su za ovih sest decenija, partije padale i ustajale, da su se rezimi menjali, a da je vojna Uprava bezbednosti ili KOS uvek opstajao, pa bilo da se nalazio u diktaturi ili u demokratiji. To je KOS-u uspevalo samo zato jer je uvek sluzio najacima.
Najbolji dokaz o smrtonsonom uticaju politike na vojnu bezbednost bila je odluka Vrhovnog saveta odbrane da smeni pukovnika Momira Stojanovic, a za koordinatora nacelnika vojne kontraobevestajne i vojen obavestajne sluzbe postavi generala Milana Zarica. U leto 20004. general zaric nije bio na poslu, jer je lecio povredenu Ahilovu tetivu, pa su KOS i VOS bili bez komandanta.
Ministar odbrane Prvoslav davinic je predlozio dvojicu mladih visokih oficira za sefove ove dve sluzbe vojne bezbednosti, ali VSO taj predlog nije razmatrao, jer je Crna Gora trazila da bira i direktora VBA, ali i nacelnike kontraobevestajne i obavestajne sluzbe Vojske SCG.
Do septembra 2004. godine odluka o novim imenovanjima nije doneta, pa je vojna bezbednost i fakticki bila bez pravog komandanta. General Aca Tomic osloboden optuzbi za zaveru tuzio je celnike DOSza za hapsenje, a general momcilo Peric pripremao se za sudenje zbog spijunaze u korist Amerike. Ostale afere vezane za vojnu bezbednost bile su u tom trenutku dobro zakamuflirane od javnosti.
Ova knjiga je pokusaj da zavirimo u tajni dosije KOS da bismo videli kako je nastala i kako je funkcionisala Uprava bezbednosti GS JNA, odnosno GS VJ, jedna od najmocnijih vojnih agentura na Balkanu. I kako se nasla pred unistenjem.
Prvi septembar 2004. godine
Autor,
Marko Lopusina
(izvod iz knjige)
Susret sa generalom Tomicem
Prvi petak u maju 2004. bio je pobedonosni dan za general-majora Acu Tomica, bivseg nacelnika vojne sluzbe bezbednosti, jer mu je Vrhovni vojni sud, preko advokata Svetozara Pavlovica, urucio presudu kojom se vraca na posao!
Ovom presudom, koju je potpisao predsednik veca Vrhovnog vojnog suda u Beogradu pukovnik mr Milan Vorkapic, zapravo, ponistava se resenje Ministra odbrane SCG od 2. marta 2003. godine, kojim je Aco Tomic, na dan 7. aprila, penzionisan. Naime, prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije, pise u obrazlozenju presude, profesionalnom vojniku za kojeg je donesen akt o prestanku sluzbe, ona prestaje razresenjem, ciji rok ne moze biti duzi od tri meseca od dana dostavljana akta o prestanku sluzbe. A uslov za razresenje je – predaja duznosti. General Tomic je, medutim, razresen odmah, bez predaje duznosti.
– General Tomic je zvanicno penzionisan 7. aprila 2003. godine. Smenjen je da bi 4 nedelje kasnije mogao da bude uhapsen kao penzioner, a ne kao visoki oficir i nacelnik KOS-a – objasnio nam je advokat Svetozar Pavlovic.
Ovo je bila druga pobeda Ace Tomica, rekao nam je njegov branilac, jer je samo mesec dana ranije, 10. aprila 2004. godine, Specijalno tuzilastvo obustavilo krivicni postupak protiv generala Tomica, koji je bio optuzen za krivicno delo udruzivanja radi neprijateljske delatnosti. Bivsi nacelnik Uprave bezbednosti Vojske SCG bio je na obe optuznice – i onoj sa 45 optuzenih i onoj u procesu koji se vodi zbog ubistva premijera Djindica.
Aco Tomic je uhapsen 30. aprila 2003. godine. Proveo je u zatvoru 2,5 meseca. Posle pustanja preselio se sa suprugom Gordanom u vikendicu, u selo Rucici, na putu izmedu Gornjeg Milanovca i Cacka. Mestani koji su ga tada vidali pricali su da je smrsao 25 kilograma i osedeo, pa su ga u civilnom odelu tesko prepoznali. General Tomic se u prosli petak vratio u Beograd da bi primio presudu Vrhovnog vojnog suda. Na sebi je imao sivo odelo, prilicno siroko, jer jos nije povratio kilazu koju je imao pre hapsenja. Njegovi prijatelji kazu da je dobro raspolozen, iako i prilicno razocaran u drzavu, pravosude, armiju i neke svoje nekadasnje saradnike. Jedan od generalovih prijatelja otkriva:
– General Tomic se pitao da li da tuzi drzavu za sve sto je pretrpeo. I zakljucio je da nece, jer je drzava je najmanje kriva, a za nju je, uostalom, zrtvovao i ceo svoj zivot. General Tomic tvrdi: „Tuzicu one koji su najodgovorniji za moje hapsenje, a koji su zloupotrebili sluzbeni polozaj: bivseg ministra odbrane Borisa Tadica, nacelnika Generalstaba Vojske SCG generala Branka Krgu i bivseg ministra policije Dusana Mihajlovica! Ja sam u trenutku penzionisanja bio pomocnik nacelnika Generalstaba VSCG za bezbednost, a ne pomocnik saveznog ministra za odbranu, tako da Boris Tadic kao ministar nije ni bio nadlezan za moje penzionisanje. Mislim da je to ucinio na nagovor Natase Micic, privremenog predsednika Srbije i zenskog clana Vrhovnog saveta odbrane“.
Advokat Pavlovic nam je potvrdio da ce general Tomic podneti „odstetni zahtev za patnje i bol koje je pretrpeo nezakonitim hapsenjem u operaciji Sablja, nezakonitim pritvaranjem i drzavnom propagandom, koja ga je oklevetala da je zaverenik i neprijatelj drzave“.
– Generala Tomica su uhapsili pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala – UBPOK, iako ih je sam general, kao oficir Vojske SCG, upozoravao da to hapsenje znaci zloupotrebu sluzbenog polozaja. Vojni tuzilac nije bio izdao nalog za Tomicevo hapsenje, a general Tomic je ipak odveden u CZ – tvrdi advokat Pavlovic.
Kada su prijatelji generala Tomica prosle nedelje upitali zasto je zapravo uhapsen, odgovorio je kratko: – Tri meseca pre privodenja sam znao da cu biti uhapsen. I to zbog Vojislava Kostunice! Znam i da je tome najvise doprineo general Nebojsa Pavkovic, koji je poceo da muti odnose u armiji i sa politicarima.
– Ja mislim da je general Tomic bio zrtva politickog sukoba Vojislava Kostunice i Zorana ?indica i njihovih stranaka oko vlasti. U jednom trenutku im je porucio: „Gospodo, dosta vise te Kolumbije u Srbiji!“ – pojasnio nam je njegov branilac Svetozar Pavlovic.
U razgovorima sa prijateljima bivsi nacelnik Uprave bezbednosti Vojske SCG je ovih dana, kako saznajemo, otkrio detalje nepoznate javnosti o ubistvu premijera ?indica:
– Na osnovu saznanja do kojih je dosla moja sluzba ja sam ukazivao jos u decembru 2002. godine, dakle, nekoliko meseci pre atentata, da ce se ?indicu nesto desiti, da mu je ugrozena bezbednost i da ima propusta u njegovom obezbedenju. I MUP Srbije sam obavestio da bezbednosne procene sluzbe na cijem sam celu ukazuju na potencijalnu opasnost za ?indica. Od njih nikada nisam dobio odgovor. A cini mi se i da su tragovi o mojim upozorenjima unisteni, za sta bi neko morao da snosi odgovornost – otkriva Tomic. Bivsa vlast optuzila je Tomica za navodne kontakte sa pripadnicima zemunskog klana, pre svega sa Miloradom Lukovicem Legijom i Dusanom Spasojevicem. General Tomic ne negira da se sreo sa Lukovicem i Spasojevicem (sto je rekao i istraznom sudiji Vucku Mircicu), ali je objasnio i zasto je to ucinio.
– Sreli smo se u mojoj kancelariji u Upravi bezbednosti u Ulici Kneza Milosa 33, na IV spratu. Legija je zeleo da razmenimo neke sluzbene informacije, a onda me iznenada upitao: „Generale, da li mozete na trenutak da primite jednog coveka, mog prijatelja, koji ima poklon za Vas?“ Nisam mogao to da odbijem, jer je taj covek vec bio u hodniku moje kancelarije. Usao je. Bio je to Dusan Spasojevic, koji mi je tada poklonio mobilni telefon. Nisam hteo da odbijem taj poklon pred Legijom, da ga ne dovodim u nezgodnu situaciju. Sve sam to rekao sudiji Mircicu, jer u tome nije bilo niceg zaverenickog, ali su neki ljudi iz Vlade Srbije to moje priznanje kasnije zloupotrebljavali u svojoj propagandnoj kampanji. Telefon sam nekome dao, tako da ni ne znam gde je – objasnio je general Tomic svojim prijateljima susrete sa Lukovicem i Spasojevicem.
Radoznali prijatelji generala Tomica zeleli su ovih dana da od njega cuju i punu istinu o nerazjasnjenjim detaljima hapsenja generala Momcila Perisica u motelu [aric na Ibarskoj magistrali. Tacnije, da li je sef KOS-a general Tomic licno ucestvovao u ovoj akciji:
– Ljudi svasta pricaju! Pa valjda je poznato da nacelnici vojne bezbednosti ne ucestvuju u operativnim akcijama! – bio je kategorican general Tomic.
Dok je Aco Tomic boravio u svojoj vikendici u selu Rucici neki beogradski mediji su objavili da ce biti predlozen za novog nacelnika GS VSCG ili mozda za novog nacelnika Vojno-bezbednosne agencije. Bilo je cak i tvrdnji da je takav dogovor general Tomic postigao sa dr Kostunicom, kada je premijer bio na slavi Sveti Jovan, dakle u januaru, kod porodice Tomic.
Advokat Pavlovic kaze i da su neki generali VSCG, kada su se pojavile ove glasine, preko njega trazili kontrakt sa Acom Tomicem.
Zato se sada, posle odluke Vrhovnog vojnog suda da general Tomic bude vracen na posao, namece pitanje da li ce prihvatiti ponudu da bude ili novi nacelnik Generalstaba VSCG ili ponovo sef vojne sluzbe bezbednosti.
Sam general Tomic, medutim, ovim recima je razuverio svoje prijatelje:
– Ne vracam se u armiju! Niko me nije ni zvao da se vratim u Generalstab ili u VBA, a i da jeste, to ne bih prihvatio!
General Tomic je zeleo samo da dokaze da je nezakonito penzionisan i bez osnove (i takode nezakonito) pritvaran. i, sto pokazuju dva sudska resenja u mesec dana, to je i uspeo.