Izdavac: Zograf, Nis, 2006
Ubrzano sudjenje. Armija juri generala. General iz Kalinovika. Karlina optuznica. Gde se skriva general? Svi Ratkovi jataci. Neprestane potere. Ko ce da hapsi? Bosanski tragaci. Medijsko hapsenje. Lovci na Ratka Mladica. Dokumenta: Haske optuznice, Biografija.
Uvod
– Optimista sam i nisam skeptican da ce Ratko Mladic biti izrucen Haskom tribunalu. Izrucenje Mladica je primarni interes Srbije i Vlada ce uciniti sve da resi taj problem.
Tako je rekao srpski premijer Vojislav Kostunica 3. marta 2006. na konferenciji za novinare uprilicene povodom dvogodisnjice od formiranja njegovog kabineta. U tom trenutku je postojalo obecanje Vlade Srbije medunarodnoj zajednici da ce Ratko Mladic u aprilu 2006. biti predat Tribunalu u Hagu. Bio je to deseti datum koji su isticali celnici EU, SAD i Tribunala u hagu za izrucenje odbeglog generala, i deseto obecanje srpskih vlasti da ce dati Ratka Mladica.
Pravo, to je bila nuzda koja je proizilazila iz obeveze Srbije prema Zakonu o saradnji sa tribunalom u Hagu, a realno, to je bila potreba Vojislava Kostunice, cija se vlast spasla pada zbog unutrasnje opozicije, ali nije mogla da se spase od poraza, koji je mogla da mu nanese medunarodna zajednica.
Novi aprilski rok, bila je nova sansa za odlaganje pretnji i kazni medunarodne zajednice, ali i nova prilika za lovce na bivseg komandanta Vojske Republike Srpske da se dokopaju Ratka Mladica.
– Evropska unija dala nam je jos jednu sansu da obaveze prema Hagu izvrsimo do kraja i da tu glavnu prepreku na putu nasih evropskih integracija konacno uklonimo. Tu sansu moramo da iskoristimo. Tako odluku Saveta ministara EU da, zasada, ne prekida pregovore o pridruzivanju ostavljajuci priliku SCG da do nove, aprilske runde – pronade Ratka Mladica – jasno je odslikao situaciju u kojoj se Srbija nalazila, “glavni komandant” lovaca na haske optuzenice Rasim Ljajic, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom.
Jedno je, medutim, bilo izvesno, niko nije znao gde je Ratko Mladic, pa se za njim pocetkom 2006. sprovodila velika potera, u kojoj su ucestvovali i srpska policija, srpska tajna sluzba, vojna agentura SCG, kao i policije Republike Srpske, BiH, Evrope, sveta, NATO i njegove snage, kao i tajne sluzbe SAD, Nemacke, Francuske, Engleske. Ratko Mladic je tako postao najtrazeniji Srbin na planeti, cak trazeniji i od Radovana Karadzica, bivseg predsednika RS.
Vlast u Srbiji je pritisnuta zahtevaima iz Evrope, cak fingirala pregovre i hapsenje Mladica, ne bi li u februaru 2006. pokazala da ima politicku volju i operativnu spremnost da uhvati odbeglog generala. Srpski i svetski mediji su tu kampanju podrzali senzacionalistickim naslovima o pregovorima i hapstenju, sto je Rasim Ljajic, opet, morao da demantuje:
– Nemam nikakve informacije da bilo ko u ovom trenutku pregovara sa Mladicem. Te stalne spekulacije o nekakvim pregovorima izmedu drzave i Mladica, zaista, nanose veliku stetu drzavi jer, u prevodu, znace da je on lociran i da se samo ceka trenutak i bira nacin na koji ce biti izrucen Tribunalu. Tako ucinjena steta mnogo je veca cak i od plasiranih prica da je Ratko Mladic vec u Hagu…
Tom kampanjom Srbija je optuzila samu sebe, jer se stekao utisak da mi Srbi nesto znamo, a necemo da otkrijemo. Zbog toga bi mogli biti kaznjeni, mozda novim izopstenjem iz medunarodne zajednice i vraceni na listu, stranci bi rekli remetilackih, a mi bi rekli, neukrotivih naroda.
Interesantno je da general Ratko Mladic, trenutno najtrazeniji covek u Srbiji, nema nijednog imenjaka od Horgosa do Dragasa. Svi Mladici koji su nastanjeni u Srbiji rodaci i da se svi medusobno poznaju. U Srbiji je svega desetak porodica koje nose prezime Mladic, ali niko se od njihovih clanova ne zove Ratko. Svi Mladici koji zive u Srbiji poreklom iz sela Bozinovica kraj Kalinovika, gde je roden i optuzeni general. Naseljeni su u nekoliko vojvodanskih sela u okolini Zrenjanina i Novog Sada. Mladica ima u Perlezu i Lazarevu, selima kod Zrenjanina, kao i Stepanovicevu, Ravnom Selu, Futogu i Petrovaradinu kod Novog Sada. Tako je u Perlezu moguce sresti Dobru, Gruju, Slavka i Nedu. U Lazarevu zive Branislav i Dragan, a u okolini Novog Sada Dragan, Dragoljub, Slobodan i Zoran Mladic. U Beogradu postoje cetiri telefona koji se vode na prezime Mladic, od kojih dva na Darka, sina Ratka Mladica. Darko Mladic ima cerku, ali prva prinova koju ocekuju Mladici u Srbiji bice bas novi unuk Ratka Mladica. Supruga Mladicevog sina Darka je trudna i uskoro bi trebalo da se porodi. Bude li sin, mozda on dobije dedino ime – Ratko Mladic.
Potera za Ratkom Mladicem traje skoro desetak godina. Nju karakterise prvo cinjenica da se Mladic sjajno skriva i da ima mnogo jataka, a drugo i saznanje da su neki od njegovih simpatizera, u meduvremenu postali njegovi progonitelji. Takva sudbina zadesila je, na primer, generala Zorana Stankovica, koji je bio ratni drug Mladicev, a danas kao ministar odbrane ima zadatak da ga locira i uhapsi.
Ova knjiga trazi odgovore na pitanja gde se skriva Ratko Mladic, ko su njegovi jataci, ko su njegovi lovci, zasto su potere za komandantom VRS neuspesne? Dogadaji koji slede posle objavljivanja ovog dela, dace verovatno, mnoge ocekivane ili neocekivane odgovore.
Autor
Beograd 8. mart 2006.
……
Ubrzavanje sudjenja
Slobodan Milosevic je umro u haskom pritvoru 11. marta. Sahranjen je u Pozaervcu 18. marta 2006. godine, u sumrak. Iako je glavni haski optuzenik otisao sa svetske scene, Tribunal u Hagu nastavio je nesmetano svoj rad.
Kada sam poslednje nedelje marta 2006. upitao Florans Artman, portparola haskog tuzilastva, sa kakvim porukama Karla del Ponte dolazi 27. marta u Srbiju, dobili smo kratak i jasan odgovor:
– Gospoda tuzilac Karla del Ponte u Beograd donosi samo jednu poruku: «Hocu Ratka Mladica!»
I Kristina Nad, predstavnica za stampu Evropske unije nam je potvrdila da EU insistira na hvatanju generala Mladica:
– Evropska unija nema nameru da zbog smrti Slobodana Milosevica pomeri rok do kojeg Beograd treba da Haskom sudu izruci nekadasnjeg komandanta VRS Ratka Mladica. Uz to, na snazi i dalje ostaje nedavno upozorenje evropskog komesara za prosirenje Olija Rena da pregovori s Beogradom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju mogu biti poremeceni ukoliko Mladic ne bude bio izrucen Haskom sudu.
Slicna upozorenja Beogradu su poslata i iz Amerike. Naime, dr Dzon Lampi, profesor na Univerzitetu drzave Merilend i strucnjak za Balkan je rekao da se Srbija nakon sahrane Milosevica «mora vratiti obavezi izrucenja Ratka Mladica Haskom tribunalu i ispuniti tu saradnju», dok je Geri Bas, profesor za politiku i medunarodne odnose americkog univerziteta Prinston rekao je da je izrucenje Ratka Mladica Haskom sudu za Beograd bezuslovni zahtev, u kojem ni za Vasington nema odstupanja:
– Ne mislim da ce se americka politika u pogledu izrucenja Ratka Mladica Haskom sudu promeniti. Sa americkog stanovista, nema nikakvih dilema da Mladic mora da bude izveden pred lice pravde zbog zlocina koji su njegovi vojnici pocinili u Bosni. U svakom slucaju, Beograd ne treba da ocekuje ikakvo smanjenje americkog pritiska u tom pogledu. Zapad nece dozvoliti da Miloseviceva smrt postane razlog da Mladic ne bude izveden pred sud – rekao je profesor Geri Bas.
Prvi rok za izrucenje Ratka Mladica, koji postavlja Evropa, bio je 5. april 2006. A drugi rok, koji postavljaju SAD, bio je kraj maja 2006. godine, jer, kako nam je rekao profesor Piter Maher iz Cikaga, Amerika zeli da pruzi sansu srpskom premijeru Vojislavu Kostunici da lakse preda Ratka Mladica:
– Ocigledno je da SAD racunaju da ce kraj maja meseca biti najrizicniji trenutak za Srbiju, a posebnmo za vlast DSSza i Vojislava Kostunice, jer tada treba da dode do raspleta sa Crnom Gorom i do konkretnijih resenja za status Kosova i Metohije. U tom kontekstu, hvatanje i izrucenje generala Mladica, bi bilo manje vazno, a samim tim i politicki manje rizicno za DSS i premijera Kostunicu, procenjeno je u Americi – potvrdio mi je profesor Pitera Maher kog sam sreo u Beogradu.
Politicki analiticar i diplomatski komentator dr Srda Trifkovic, urednik u magazinu Kronikl iz Rokforda slaze se sa tezama profesora mahera, i smatra da Tribunal u Hagu, da bi opravdao svoje postojanje mora da se dokopa «dvojice supstituta za igubljenog Slobodana Milosevica – i Ratka Mladica, i Radovana Karadzica»:
– Tribunal ce pokusati svojim snagama Ifora i tajnim sluzbama tokom 2006. godine da se dokopa prvo generala Mladica. Tu hajku Tribunala i zapadnih tajnih sluzbi protiv generala Mladica ocekujem u Srbiji tokom aprila. Zapad u ovom trenutku ne zeli da pitanje Radovana Karadzica i Ratka Mladica resi istovremeno, jer mu uvek treba da ima razlog da nanovo pritiska Srbiju i Srbe. U prilog ove moje teze ide i nenadana izjava bivseg ambasadora Ricarda Holbruka da je “Radovan Karadzic bio mafijas”, ciji je cilj da se prvi predsednik RS satanizuje i predstavi, ne kao politicki lider vec kao ortodoksni zlocinac. Otuda i pretpostavljam da ce SAD, EU, NATO i Tribunal u Hagu, posle posle eventualnog hapsenja, izrucenja ili smrti generala Ratka Mladica, do kraja maja ove godine, naglo vec pocetkom leta 2006. politicki reaktivirati pitanje hvatanja i izrucenja Radovana Karadzica – kazao mi je dr Srda Trifkovic.
Da se nesto tajanstveno desava potvrdio je na svoj nacin ministar Rasim Ljajic, koji je prosle nedelje upozorio srpsku javnost i posebno srpske medije da treba «pustiti nadlezne organe da rade svoj posao» i ne treba «dodatno komplikovati situaciju». Ja sam pokusao u MUP-u Srbije, BIA i VBA da proverim kako teku policijske i akcije tajne sluzbe na pronalazenju generala Ratka Mladica.
U meduvremenu u Hrvatskoj je aktivirana stara poternica za generalom Ratkom Mladicem, koji je pred Županijskim sudom u Splitu jos 1995. godine optuzen za ratni zlocin protiv civilnog stanovnistva. General Mladic je, naime, optuzen da je kao zapovednik 9. kninskog korpusa JNA naredio rusenje brane na reci Peruci. Zbog eksplozije doslo je do urusavanja i ostecenja brane, odnosno rusenja tornja na brani. Nastala steta procenjena je na 25, 6 miliona maraka. Da je doslo do rusenja brane, tvrde Hrvati, doslo bi do potapanja Sinja, Trilja, Omisa i 50.000 stanovnika ovih gradova.
Mladicevom optuznicom obuhvaceni su i general Mile Novakovic (56), komandant Vojske Republike Srpske Krajine, pukovnik Borislav ?ukic (58), komandant 221. motorizirane brigade 9. kninskog korpusa i major Milan Korica (62), komandant svih pogranicnih jedinica Milicije RSK. Hrvatska je odlucila da Mladicu ovog proleca sudi u odsustvu. Generalu Mladicu sudice Damir Primorac, sudija Županijskog suda u Splitu i predsednik Veca za sudenje za ratne zlocine. U splitskoj Palati pravde obavljaju se poslednje pripreme za pocetak sudskog procesa protiv Ratka Mladica.
– Sama Miloseviceva smrt je dovela do ubrzavanja tada haskog tribunala. U SAD je pokrenuta politicka rasprava o tome kako ubrzati sudske procese u Tribunalu u Hagu. Prvi razlog je zabrinutost Bele kuce i kongresa da optuzenici u Ševeningenu ne budu izlozeni stresu, bolestima i drugim opasnostima po zivot, a drugi je da se Srbima sto pre presudi – rekao mi je Miroslav Bozinovic, politicki analiticar iz Detroita.
Prema saznanjima dr Bozinovica, do koji je dosao iz razgovora sa pojedinim haskim optuzenicima, u Haskom sudu se ubrzano priprema pocetak sudskog procesa Milanu Milutinovicu i Nikoli Šainovicu, ali i generalima Dragoljubu Ojdanicu, Nebojsi Pavkovicu, Vladimiru Lazarevicu i Sretenu Lukicu, iako ova poslednje trojica jos nisu izucili sudsku dokumentaciju. Ovu pricu mi je licno potvrdio general Sreten Lukic, kome sam odneo pismo njegovog kolege generala Rode ?ordevica, objavljeno u «Nedeljnom telegrafu» u junu 2004. godine, da ga koristi kao dokument odbrane.
Haski svedok Momir Bulatovic, koji se prosle nedelje vratio iz Holandije, gde je trebalo da bude svedok odbrane Slobodana Milosevica, potvrdio mi je ove namere Tribunala, ali upozorio i na jos agresivniji progon Srba, osumnjicenih za ratne zlocine:
– Posle smrti Slobodana Milosevica Haski sud ce nastojati da optuznicu za zlocinacko udruzivanje i genocid dokaze nekom drugom Srbinu zatvorenom u Tribunalu – pre svega Ratku Mladicu ili nekom Srbinu, koji ce tek biti uhapsen i kome ce biti sudeno cak i u Srbiji. Naime, ja sam u Hagu sreo nekolicinu drzavnih sluzbenika SCG, iz Tuzilastva za ratne zlocine, koji su dosli u Tribunal na obuku i po instrukcije kako da nastave progon Srba. Moze se, na osnovu onoga to sam saznao, ocekivati da ce tokom 2006. godine Tuzilastvo Tribunala u Hagu, ali i Tuzilastvo za ratne zlocine u Beogradu da podignu jos nekoliko stotina optuznica protiv Srba, koji ce biti optuzeni za genocid, odnosno za zlocinacko udruzivanje protiv covecnosti. Na tim optuznicama naci ce sve svi oni ljudi cija su imena bila pomenuta na sudskom procesu u Haskom sudu, a koje terete svi svedoci koje je Tuzilastvo dovelo u Hag. Bice to nova sudenja i u Hagu i u Beogradu, ali na bazi vec presudenih slucajeva u Tribunalu – otkrio mi je Momir Bulatovic.