Otac Oliver Subotić, autor knjige u Teslinom duhovnom liku podiže zadužbinu srpskom geniju
NIKOLA TESLA NIJE ZA SVECA
– Tesla je živeo pravoslavnom etikom, ali da je u svojim filosofskim razmatranjima, pored pravoslavno-hrišćanskih, imao i heterodoksnih stavova, a to nije svojstveno Svetiteljima
Marko Lopušina
Uoči Vidovdana u hramu Aleksandra Nevskog u Beogradu uručena je nagrada Tesline naučne fondacije iz Filadelfije svešteniku Oliveru Subotiću za njegovu monografiju o Teslinom duhovnom liku. Reljef srpskog genija pod nazivom Teslin duh (Tesla Spirit Award) uručio mu je Stevo Božanić, upravitelj TNF Srbija. Potom je otac Oliver okupio i odveo na prijatan razgovor članove delegacije TNF, što smo mi iskoristili za intervju o njegovom odnosu prema srpskom geniju Nikoli Tesli.
– Moje interesovanje za Nikolu Teslu potiče još iz detinjstva. Prvo zbog Tesline genijalnosti, ali potom i zbog činjenice da je moja baka (očeva majka) od familije Mandić iz koje potiče Teslina majka. Moje proučavanje lika i dela Nikole Tesle kreće od trenutka kada sam upoznao dr Branimira Jovanovića, nekadašnjeg upravnika Muzeja Nikole Tesle i jednog od najboljih poznavalaca te problematike na svetu. On me je ključno motivisao da se poduhvatim studioznog proučavanja duhovnog lika Nikole Tesle.
Otac Oliver Subotić (1977) je u mladosti pokazao interesovanje za Teslino naučno nasleđe i upisao je studije na Odseku za informacione tehnologije FON-a u Beogradu 1996. godine. Sa pravoslavnim hrišćanstvom u njegovoj punoći dolazi u dodir krajem devedesetih, kada uporedo upisuje i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu, na kome je diplomirao 2005. godine, a potom i magistrirao 2008. godine. Doktorirao je na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 2011. godine. Bio je angažovan na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu kao stručni saradnik na informacionim delatnostima u okviru Informaciono-dokumentacionog centra. Bogosluži u crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu. Knjigu o duhovnom životu Nikole Telse pisao je dve godine.
– U knjizi je korišćeno 318 primarnih izvora (koji uključuju Teslinu autobiografiju, članke, intervjue, predavanja, govore i korespodenciju), 103 sekundarna izvora (novinski članci iz Teslinog vremena), 53 tercijarna izvora (najpoznatije svetske studije o Tesli i izabrani tekstovi iz zbornika članaka) i 56 odrednica koje spadaju u dopunsku literaturu (knjige, članci i dokumenti posredno vezani za temu o kojoj je reč). Rađena je u saradnji i koizdavaštvu Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, koji mi je besplatno dao na raspolaganje pristup svojoj arhivi za potrebe istraživačkog postupka.
o Zašto Vas je zainteresovao duhovni lik Tesle i kakav je on?
– Lično su me najviše zanimali religijski i filosofski stavovi Nikole Tesle, što je polje koje do sada nije bilo sistematično obrađeno i predstavlja centralni deo knjige. Jako me je zanimala i Teslina životna etika i njegov odnos prema srpstvu. Smatram da odgovor na pitanje kakav je duhovni lik Nikole Tesle nije moguće dati u rezolutnom smislu, no svakako možemo izdvojiti mnogo toga što ga je krasilo. Lično, rekao bih da je to trijada znanje, pravičnost i nesebičnost, što su osobine koje su, po rečima samog Tesle, jako retke da se nađu kod jednog čoveka. A te osobine, uz izrazit altruizam, imao je upravo on.
o Kakav je bio odnos Tesle i Crkve kao duhovnog izvorišta?
– Tesla je rođen kao pravoslavni hrišćanin, od oca Milutina, pravoslavnog sveštenika i majke Georgine, koja je bila ćerka pravoslavnog sveštenika (majčina familija Mandić je dala na desetine sveštenika SPC, kao i jednog izuzetnog mitropolita, Nikolaja Mandića, Georgininog brata za koga je Nikola bio jako vezan). Tesla je tokom celog života sebe karakterisao kao hrišćanina (o tome imamo jasna svedočanstva kako u njegovim tekstovima i prepisci, tako i u svedočanstvima ljudi koje je poznavao). Pored dominatno hrišćanskog uticaja, međutim, jasno se primećuje i uticaj filosofskih stremljenja njegovog doba, kao i nekih koncepata dalekoistočnih religija, što takođe treba istaći, istine radi.
Tesla je ceo život zadržao i odnos pun poštovanja prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Novčano je pomagao arhimandrita Sevastijana Dabovića, prvog misionara naše Crkve u SAD. Imao je i kontakt sa vladikom Nikolajem Velimirovićem tokom Prvog svetskog rata. Pomagao je, u meri kojoj je mogao, našu Crkvu u SAD. U hramu Svetog Save u Geri (Indijana) bio je od strane crkveno-školskog odbora izabran za kuma prilikom osvećenja hrama, što mu je, po njegovim sopstvenim rečima, bila posebna čast. Na kraju, opojan je i sahranjen po pravoslavnom obredu.
o Sa vašim ocem Vidomirom Subotićem podižete na svom imanju Zadužbinu “Petar Mandić” na Zlataru, sa kojim motivom?
– Zadužbina „Petar Mandić“ je, u idejnom smislu, projektovana sredinom 2020. godine, tokom finalnih radova na knjizi Tesla: Duhovni lik. Sasvim slučajno (ili, bolje reći, duboko promisaono) formiranje Zadužbine se desilo tačno stotinu godina od rođenja čoveka čije je ime odabrano za njen naziv. Rad Zadužbine „Petar Mandić“ usmeren na negovanje uspomene na Tesline pretke – konkretno: familije Tesla, Mandić, Kalinić i Budisavljević – njen operativni cilj je podizanje specijalnog etno-muzejskog kompleksa u selu Radoinja pored Nove Varoši, u neposrednoj blizini jedne od najvećih trafostanica na Balkanu, koja je ove godine izgrađena u Subotića polju, nedaleko od Prirodnog rezervata „Uvac“. Taj etno-muzejski kompleks bi se podigao u slavu Božiju (zbog čega će jedno od ključnih obeležja biti veliki Časni Krst), a u čast predakâ Nikole Tesle, koji su mahom bili pravoslavni sveštenici i/ili vojnici-graničari u Austrijskoj imperiji. Svakoj od navedenih familija od kojih Tesla vodi poreklo biće posvećena posebna arhitektonska celina u okviru pomenutog kompleksa.
o Kakvi su vam ciljevi rada Zadužbine?
– U strateškom smislu, Zadužbina ima nekoliko ciljeva, koji su zasnovani na životu i delu Teslinih predaka koji su imali veliki uticaj na najvećeg srpskog pronalazača svih vremena. Pre svega, reč je o Teslinim roditeljima – ocu, protoprezviteru Milutinu Tesli, izuzetnom svešteniku Srpske Pravoslavne Crkve; i majci, Georgini, svešteničkoj ćerki. Poseban fokus Zadužbine je na afirmaciji lika i dela Teslinog ujaka, protoprezvitera Petra Mandića, potonjeg mitropolita dabrobosanskog Nikolaja. Primera radi, kao što je ujak Teslu stipendirao na studijama kada je ovaj ostao bez oca, a posle studija i materijalno pomagao kada je to bilo neophodno, tako i Zadužbina „Petar Mandić“ za jedan od ciljeva ima stipendiranje mladih studenata tehničkih i drugih nauka, i to prvenstveno onih koji imaju dobre ocene, a koji su ostali bez jednog ili oba roditelja. Isto tako, imajući u vidu značaj ujaka-sveštenika koji je Nikolu Teslu direktno uveo u Dekartovu filosofiju (koja je, podsetimo, kroz teoriju etra bila od temeljnog značaja za Teslin kasniji pronalazački pristup), i Zadužbina „Petar Mandić“ ima za cilj popularizaciju kvalitetnog dijaloga između religije, filosofije i nauke u našem društvu.
o Da li bi u Vašoj zedužbini bilo mesta za repliku Teslinog tornja, prvog u Srbiji?
– Zbog specifičnog okruženja etno muzejskog kompleksa (u blizini ogromne trafostanice koja je planirana da bude regionalno energetsko čvorište), podrazumeva se da bi bilo mesta i za sve ono što afirmiše Teslino delo, a tako, razume se, i za repliku Teslinog tornja.
o Bili ste u SAD, koliko Amerikanci poznaju i koliko cene Teslu?
– Za mene je bilo ogromno iznenađenje kada me je u Istorijskom muzeju Bafala, grada pored Nijagarinih vodopada koji je Tesla prvog osvetlio električnom energijom u SAD, dočekao veliki broj Amerikanaca koji su hteli da čuju nešto o Teslinom duhovnom liku. Moj utisak je da Amerikanci veoma vole i cene Teslu, no čini mi se da neke aspekte njegove ličnosti o kojima sam pisao u knjizi nedovoljno poznaju. Zato je englesko izdanje knjige jako važno, možda čak i važnije od srpskog. U svakom slučaju, Tesla je izuzetna kulturološka spona između Srbije i Amerike, budući da je on bio ponosan kako na svoje srpsko poreklo, tako i na američko državljanstvo. Tesla je izrazito voleo svoj srpski narod i istovremeno je jako poštovao američki i imao veliku zahvalnost prema SAD zbog uslova koje mu je omogućila. Njegova velika želja je bila da se Srbi i Amerikanci što bolje upoznaju i to je jedan od zadataka na kome treba raditi u budućnosti, koristeći upravo Teslin lik.
o Kako teče Vaša saradnja sa Teslinom naučnom fondacijom iz Filadelfije?
– Sa TNF Filadelfija sam svoju saradnju započeo pre tri godine, kada sam upoznao gospodina Nikolu Lončara, Srbina-Ličanina koji živi u SAD i koji sa velikim entuzijazmom radi na promovisanju lika i dela Nikole Tesle u svetu. Saradnja sa TNF ide uzlaznom putanjom, a verujem da će se tako i nastaviti.
o Šta mislite o ideji i projektu Teslin narod ove fondacije, koji bi trebalo da ujedini sve Srbe i Teslijance sveta?
– Ideja Teslin narod je odlična i mislim da je jako važno da se sprovede na pravi način, jer je u interesu srpskog naroda. U svetu je ime Tesla jako poznato i „Teslin narod“ već kao odrednica pomaže našem interesu na globalnom planu. Ta sintagma je važna i zbog pokretanja pitanja o stradanju Teslinog naroda, pogotovo kada je reč o logoru smrti Jasenovac, u kome su na najbrutalniji način stradali i mnogi članovi familije Tesla i Mandić. Svet mora da sazna za vekovna stradanja Srba sve do danas, a mislim da projekat „Teslin narod“ na tom polju može dati veliki doprinos. Nemojmo, pritom, zaboraviti ni Tesline reči, da “Evropa nikada neće moći da se oduži Srbima, koji su po cenu sopstvene slobode, zaustavili varvarski preliv na nju“ tako što su se žrtvovali na braniku hrišćanstva u Kosovskoj bici. Ako je Tesla neprekidno svedočio zapadnom svetu o stradanju svog naroda pod turskim, a kasnije i austrougarskim jarmom, nije li to obaveza i projekta Teslin narod danas, kada je Kosovo i Metohija okupirana teritorija, a na stotine naših sunarodnika raseljeno sa područja na kojima su Teslini preci vekovima živeli?
o Koliko je Nikola Tesla danas značajan kao predstavnik srpskog naroda na planeti Zemlji?
– Izuzetno je značajan, jer je prepoznat kao jedan od onih ljudi koji su dali ogroman civilizacijski doprinos. Srbi još uvek nisu dovoljno shvatili značaj pravilne afirmacije njegovog lika i dela u svetu.
o Šta mislite o predlogu Teslijanaca da Nikola Tesla postane svetac Srpske pravoslavne crkve?
– Smatram da to nije dobar predlog, s obzirom da je Tesla živeo pravoslavnom etikom, ali da je u svojim filosofskim razmatranjima, pored pravoslavno-hrišćanskih, imao i heterodoksnih stavova, a to nije svojstveno Svetiteljima.
o Pripremate i englesko izdanje u inostranstvu – kako teku pripreme?
– Punom parom radimo na engleskom izdanju. Već su prevedena dva poglavlja i nadamo se da će, uz Božiju pomoć, prevod u osnovnom obliku biti završen do kraja ove godine. Naravno, posle toga ostaje posao koji se tiče lekture, kao i prilagođavanje i dopuna teksta za čitaoce u zapadnom svetu, za šta će, po mojoj proceni, biti potrebno dodatnih pola godine. Uzevši sve to u obzir, nadam se da bismo naredne godine u ovo doba mogli da imamo finalnu verziju na engleskom jeziku, spremnu za štampu.